"У здравом телу здрав дух", стара је и увек актуелна латинска крилатица. Тако је и данас, када, да бисмо очували здравље, морамо озбиљно да водимо рачуна о томе шта једемо. Један од најбољих избора свакако је органска храна, која се у свету већ одавно конзумира у великој мери. Постала је део глобалног тренда, док код нас још стидљиво осваја простор. Све то поткрепљују подаци да је у 2017. години вредност светског тржишта органске производње износила чак 90 милијарди евра, док је она у Европи била већа од 37 милијарди, као и да се у Србији прода само пет одсто органске хране домаћих произвођача (преосталих 95 одсто се извози). Генерална секретарка Националне асоцијације за органску производњу Serbia Organica, Ивана Симић, на недавно доржаном панелу са темом "Органска храна – здравље или мит" рекла је да је домаће тржиште још у фази настајања, али се интензивно развија последњих неколико година, па тренутно у Србији имамо више од 6.000 пољопривредних произвођача који се баве органском производњом.

Бројне су предности органске исхране – њом се смањује унос токсичних хемикалија, количина адитива и боја, повећава количина витамина, минерала и антиоксиданаса, а потпуно се избегавају генетски модификовани организми. Тако се у органском млеку и млечним производима налази 50 одсто више нутритивно пожељних омега-3 масних киселина, због чега се све чешће мајкама препоручује да ово млеко укључе у исхрану детета.

- Истраживања су показала да коришћење органских млечних производа значајно утиче на смањење ризика од појаве екцема, астме и других алергијских болести код деце млађе од две године – истакла је Снежана Ољача, професорка на Пољопривредном факултету у Београду и председница управног одбора Serbia Organica.

Охрабрујућа је чињеница да се код нас, односно у Чуругу, налази једина у Србији, а трећа по величини фарма органског млека у Европи, чијих 1000 крава даје око шест милиона литара сировог органског млека годишње. Извршни директор производње на овој фарми, Јован Поповић, рекао нам је да дневно произведу 22 тоне млека, од којих 17 иде у продају, док се са осталих пет хране телад. Објаснио је, између осталог, да краве на њиховој фарми нису затворене у штали, већ да су врата стално отворена, што им омогућава слободу кретања. Органском пољопривредом бави се већ 12 година и Гордана Шокшић, власница био-фарме у селу Тараш код Зрењанина, а, како нам је рекла, ужива у сваком сегменту свог посла и посматрању биљке у свим стадијумима раста.

На питање у којој мери је земља у Србији загађена након бомбардовања,

Снежана Ољача одговорила нам је да то нема великог утицаја, јер само осиромашени уранијум дуго остаје у земљишту, а он је био присутан на Косову и код Врања.

- Више пута су рађене анализе земљишта и показале су да у њему нема никаквих штетних остатака. Приликом органске производње захтева се да произвођач приложи резултате анализе земљишта, и тачно се зна где парцела може да буде. Не сме бити изложена загађењу, код ауто-пута, у зони индустрије – објашњава Ољача.

Уз то, ови пољопривредници употребљавају само дозвољене пестициде, којих је веома мало и скупљи су од оних који се уобичајено користе, а што се тиче хемијских елемената, дозвољена је употреба само бакра и сумпора.

- Постоје заштите које не спадају у хемикалије, већ су биолошког или биљног порекла, микроорганизми или нешто друго, али нису класични пестициди. Произвођач сад може да спречи напад штеточина и нагласак није на лечењу, већ на превентивним мерама – истиче Ољача.