НЕМА ту много мудрости, још на факултету сам схватила да, ако дечко или другарица неће или не могу да иду у биоскоп, то не значи да ја не треба да одгледам филм, а исто важи и за путовања, каже Данијела Ћировић.

Данијела је сама обишла Европу и пола света и неће се ту зауставити. Ради као новинар, била је и извештач са Блиског истока, а искуство са путовања преточила је у блог "Glimpses of the World" који пише на српском и енглеском.

Прочитајте још: МИЛЕНИЈАЛЦИ НЕ ТРПЕ ЦИМЕРА: Зашто су соло путници највећи туристички тренд ове године?

- Никако да се ускладите са блиским људима за одмор због времена или новца, и тако једном, двапут, прођу година-две, па онда помислите: а што ја, ипак, не бих отишла сама - каже Данијела.- То, наравно, не значи да не путујем са пријатељима на мање захтевну дестинацију у Грчку или Турску, али на друге дестинације, засад, идем обично сама.

Била је на Куби, Балију, по читавој Европи, Блиском истоку. Најчешће потпуно сама организује путовање и не иде у пакет - аранжману домаћих агенција.

Прочитајте још: Жалбе на комшинице које се сунчају голе на тераси, скупи улошци, заборављени вибратор: Највећи бисери српских туриста

- То је једна од предности соло путовања, можете сами да ускладите, искористите или потрошите време, како вам драго - истиче Данијела.- Последње путовање управо је пример тога како путујем. Нашла сам авио-карту из Будимпеште до Малаге и тражила смештај. Спавала сам по неколико дана у Малаги, Гранади, Кордоби, Севиљи, Аркос де ла Фронтери, а обишла и Кадиз и Ронду. Чак сам и карту за превоз и улаз у бројне музеје узела "online", што се на лицу места испоставило као сјајна идеја. Од града до града сам обично путовала аутобусом, а онда шпанским брзим возом (од Севиље до Кадиза), који иде по 170 километара на сат. Ишла сам у ромску четврт Сакромонте у Гранади на посебну врсту фламенка, губила се по уличицама "белог села" Аркоса, уздисала међу бројним стубовима Мезките у Кордоби, сликала чувени мост и кориду у Ронди, и "давила" се традиционалним колачима у Севиљи и Малаги.

НЕМА ПРЕНЕМАГАЊА

НАЈВЕЋА предност соло путовања је што се човек лакше организује и план може да промени у секунди.

- Знате са колико новца располажете, у каквој сте кондицији, да ли волите да шетате или возите бицикл, шта волите да једете и да ли ћете ићи у шопинг или не - наглашава Данијела.- Нема убеђивања и губљења времена на нешто што не волите, пренемагања, умора, мрштења. То не значи да сте се "осамили". Путујете сами, али нисте усамљени. Јер ако тамо нисте заподенули причу с људима за суседним столом док испијате кафу после ручка, што се често дешава, онда се обично јавите својима телефоном.


НЕМА РУКАВА ДА СЕ ПОВУЧЕ

НАЈВЕЋА мана соло путовања је што када као туриста видите нешто сјајно нема сапутника да га повуче за рукав.

- Човек има потребу да лепа осећања подели са другима - истиче Данијела.- Жена се уз другу особу осећа сигурније. Можда неког та друга особа боље организује од њих самих, доноси боље одлуке уместо њих, води бригу о новцу и слично. Ипак, када се добро организујете, нема чега да вас буде страх. Увек се пре пута обавестим где идем, шта треба да обиђем, какво је време, какве су цене и све функционише. Организујем све што могу пре пута, али сам отворена мењање плана у складу са околностима. Ако водите рачуна, поштујете земљу у коју сте дошли, тамошње људе, културу и обичаје, имаћете само лепе успомене. И оним мање лепим ћете се вероватно касније смејати.