ЈОШ једну невероватну, несвакидашњу и вансеријску туристичку актракцију у најскорије време добиће српска престоница, обећао је Зоран Радојчић, градоначелник Београда, после посете ташмајданских пећина.

Пирамида у срцу града, Карађорђева скривница, нацистички штаб, каменолом, ноћни клуб, гробље виђенијих Београђана, ледара којом је запрегама развожен лед у београдске кафане - ташмајданске пећине су ризница занимљивих прича и догађаја који су се овде одиграли. Зоран Николић и Видоје Голубовић, аутори бестселера "Београд испод Београда", угостили су данас градоначелника Београда и провели кроз подземље града.


Три огромне просторије у којима су се налазили каменолом, пећина стара неколико милиона година, штаб Александера фон Лера и спаваонице за немачке војнике, али и свлачионице за спортисте, фабрика леда и сценографија за неколико филмова, само су нека од места која је видео градоначлник.


ПРОЧИТАЈТЕ И: АУСТРИЈСКИ СЕНИОРИ НА ОДМОРУ У БЕОГРАДУ: Лепо троше и шаљу разгледнице (ФОТО / ВИДЕО)


- Последња просторија, огромна пећина, налази се испод кафане "Шанса" и ту је било Старо гробље на којем су сахрањивани угледни Београђани попут Илије Коларца и Ђуре Јакшића - каже Зоран Николић, књижевник и новинар "Вечерњих Новости".- Простор је попут огромне купе, а спелеолози наслућују да постоји и излаз код Правног факултета. Овде је пропало Старо гробље и кости су се расуле, па простор има посебну атмосферу и крије многе тајне приче. Изнад су, према белешкама хроничара, спаљене мошти Светог Саве, јер се ту налазио Мали Врачар.


И још много тога дознаће Београђани и туристи када се простор уреди за посетиоце. Нажалост, немачки вентилациони систем "оркан" однела је совјетска војска, а сва инсталација и тоалети су покрадени.




- Постоји идејно решење, а Зоран и Видоје су осмислили причу занимљиву за посетиоце, па је на мени да урадим све што могу да овај простор почну да посећују Београђани и гости - каже Радојчић.- Урадићемо студију изводљивости и финанасијску конструкцију. Прво ћемо решири безбедност простора и увести инсталације. Грађевинско-архитектонски део мора да буде укомпонован у читаву причу.


ОД РИМА ДО БЕОГРАДА


У СТЕНУ данашњег Ташмајдана пре 13,5 милиона година ударали су последњи таласи Панонског мора.

Римљани су пре два миленијума ту направили каменолом од којег је изграђен Сингидунум. Турци су дали име Ташмајдан (камен-рудник), а одавде је Илија Колара вадио шалитру, неопходан састојак за израду барута. Ту су се скривали устаници и Београђани у Првом светском рату, а овде је било и нацистичко склониште за Команду за југосток.