ПОНЕКАД, као да заборавимо да се Сунце рађа на истоку, па да је све што долази из тог правца - нежније сунчано. Окупано неком посебном чаролијом. Понекад, као да заборавимо да је Србија и на истоку. Онако природно лепа, често нетакнута. У зеленим рекама и потоцима, питомим и дивљим планинским врховима, мистичним пећинама, споменицима културе и историје, вишевековним манастирима, интересантним обичајима, упорним митовима. Мирише на лековито биље, вино и сир. Не мари за акценте, а неретко и за падеже. Чува древну традицију, али хоће да буде и модерна. Негује дух гостопримства који се споро стиче, а лако губи.

Да је источна Србија наша природна, помало неукротива и дефинитивно заводљива лепотица, уверили смо се погледом кроз само неке стаклиће тог узбудљивог "калеидоскопа". Кренули смо уз Дунав, тамо где је он најимпозантанији, скоро замењив са морем. И спустили се јужније.

НОВА ТУРИСТИЧКА НАДА

Прва наша станица била је Књажевац, град на три реке. Варош названа по књазу Милошу Обреновићу некада се препознавала као Гургусовац, па ће вам Књажевчани радо "подметнути" и то име. И испричаће вам да сте управо стигли у "Малу Венецију", јер тако највише воле да зову свој град. Уз пријемчиво објашњење - да су рекама некада пловиле гондоле, а да су данас остали само мостови који спајају обале Сврљишког, Трговишког и Белог Тимока. Неки други локални водичи ће вам можда радије пожелети добродошлицу у "Малом Паризу". И наздравиће са вама док вам буду причали да је некада у Књажевцу на 100 становника долазила по једна кафана. На то су, весељаци за какве Књажевчани важе, и те како поносни. А, диче се и својим гастрономским умећем, штитећи препржољ - гурмански сендвич са месом - као искључиво њихов производ. Само још да га и формално брендирају. Ту и тамо ће вам својатати и белмуж - чувени специјалитет од сира, за који се отимају скоро сви из овог краја, али који је, ипак, највише сврљишки. Са јагњетином нема дилеме, чија је-да је, увек свима добро "падне".

Depositphotos

Књажевац, општина од око 30.000 становника, данас је све чешће на мети туриста захваљујући чињеници да је окружује једна од наших највећих планинских лепотица. Овде се углавном и свраћа на путу до Старе планине, законом заштићеног кутка земље. Неправедно запостављена до пре неколико година, она постаје нова нада истока и целе Србије. Онако изворно лепа, чиста, мирисна. Сусрет са њом чини вас привилегованим што сте очи у очи са једним таквим зеленим бисером. И птичице које се чују у пратњи изрежираће за вас осећај да сте у рају. Замислите четинарске оазе и непрегледне ливаде као "тепихе" прошаране љубичастим, жутим и белим цветићима. То мирисно и декоративно самоникло лековито биље заштитни је знак овог краја. А Стара планина са чувеним Бабиним зубом и Миџором од 2.169 метара надморске висине асоцијација на - кров света.

Прочитајте још - Благо источне Србије које морате открити

Такав осећај имате када се попнете небу под облаке. И још ако сте скијаш... онда дефинитивно имате разлог да се отиснете у овај крај. Јер ово је најмлађи српски ски центар, са првом и једином гондолом у Србији, задовољним скијашима који се враћају на место са више од тринаест километара уређених стаза повезаних жичарама и ски-лифтовима. А како је Стара планина скоро пет месеци под снегом, нема бојазни да ћете га прескочити.

Молитва под Миџором, Фото Розана САЗДИЋ

Међутим, овај планински рај је дословце рај и на пролеће и лето. Бобан Марковић и Јелена Кинђер из ТО Књажевац кажу да је старопланински шарм упечатљив у свако доба.

- За Ђурђевдан се увек будимо из зимског сна традиционалном манифестацијом која је општини Књажевац донела титулу "Изузетна дестинација Европе". "Молитва под Миџором" је прилика за промоцију наших обичаја, старих заната, кулинарских вештина - прича Марковић. - А онда крену да се надовезују лепи поводи за обилазак Старе планине - брање лековитог биља и гљива, бициклистичке трке, такмичење у оријентирингу... Сеоски туризам је доживео праву експанзију, па је тако за пет година број лежајева скочио са 230 на 700.

Фото Розана САЗДИЋ

И лепо је будити се у овим селима. Уз цвркут птица и помисао да ако је ово једно од ретких станишта белоглавог супа, онда је сигурно посебно.

ВИНОГРАДИ КАО У ТОСКАНИ

А, онда - Неготин. Општина са више од 40.000 становника, баш на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске. Онако достојанствена, окружена планинама Мироч, Дели Јован и Црни врх. Завичај Хајдук Вељка Петровића. Град у којем је све у знаку његовог имена, од споменика у самом центру преко музеја до назива различитих манифестација. Ништа мање се не славе ни други чувени Неготинци - композитор Стеван Мокрањац и научник Ђорђе Станојевић.

Ово је, дакле, крај који асоцира на јунаштво, па и на женско - "брањено" чињеницом да је и Чучук Стана, Хајдук Вељкова супруга и наша славна ратница, рођена у неготинском селу Сиколе.Ово је и крај којем мало фали да замирише лепше од Тоскане, јер су богати виногради лична карта Неготинске крајине. Одувек. Ово је угледан вински крај. Онај са дугом традицијом и пивницама или пимницама - јединственим архитектонским комплексима од камених објеката у којима се прерађује грожђе и ту претвара у вино. Најпознатије, Рајачке и Рогљевске, омиљена су дестинација винољубаца, поготово страних, који када крену путевима Римљана и "пића богова", нимало случајно се задесе овде.

Фото Розана САЗДИЋ

- Рестаурација пивница ће их сигурно учинити још атрактивнијим за туристе - најављује Владимир Величковић, председник општине Неготин. - Наша поља винограда имају потенцијал као тосканска, а наше вино је пандан француском, па морамо да искористимо ту привилегију. Уосталом, као и све остале лепоте Крајине.

Кроз њу, не без разлога, "крстаре" и европски бициклисти. А, затим путници намерници који желе да виде надалеко хваљене Вратњанске капије, са средњовековним манастиром, ловиштем са великим стадом муфлона и крдом јелена лопатара, раскошан призор окружен рекама и шумама. Велику камену капију природа је, како воле да кажу Неготинци, направила "без длета и чекића". Одмах после њих, по лепоти се издваја манастир Буково.

Прочитајте још - Борско језеро - море источне Србије

Али оно што, уз боље путеве, овом крају недостаје су - људи. У селима их одавно нема онолико колико их је некада било. И још мање од оног колико има кућа - великих и високих вишеспратница као да су "чардаци ни на небу ни на земљи", опасани капијама од кованог гвожђа. Уместо живих чувара, домове углавном "бране" камени лавови и уграђене камере. Власници тих раскошних домова огрнутих глувом тишином одавно за хлеб зарађују у "белом свету". Долазе једном годишње, да се виде са родбином расутом по Европи и да још мало уложе у зидове међу којима нико не живи. И сва је прилика да више никада и неће. Али зато се већ сада зидају и "куће" за после живота - гробнице које неретко подсећају на фараонске. Тако их и зову. Само да изгледају богато. И да буду веће од комшијских. То би, уз мит (или истину?) о влашкој магији, могло да се прогласи доминантним фолклором овог краја.

Фото Розана САЗДИЋ

ДРВЕНИ ЗОО ВРТ У СИКОЛАМА

АКО имате среће да у Неготину сретнете Неготинца Жику Михајловића, сниматеља, фотографа и аутора бројних серијала, онда ћете овај крај упознати из посебног угла. И сазнаћете да у једном селу постоји човек који сваког четвртка разговара са Марсовцима, да је други направио семафор испред своје куће како би посетиоци, пратећи боју светла, знали када (не)могу да наврате.

Фото Розана САЗДИЋ

И имаћете радост да у селу Сиколе обиђете јединствени дрвени зоолошки врт. Његов креатор је Милош Јовановић, који је од дрвета исклесао животиње у природној величини - од слона преко жирафе и зебре до мајмуна.


Фото Розана САЗДИЋ


Посебна атракција је јахање камиле. Има ту и "неживотињских" врста, као што је Чучук Стана. Милош улаз не наплаћује.

Фото Розана САЗДИЋ

КЊАЖЕВАЧКИ МЕТЕОРИ

КАДА питате Књажевчане шта је још важно да посети један радознали туриста, упутиће вас на клисуру Ждрело, у селу Стогазовац. И рећи ће вам да су то "Књажевачки метеори". Тако би вероватно и могле да се опишу те стене специфичних формација, које се високо издижу изнад реке. Посебност том крају даје и вода која извире из корита, а називају је "божјом трпезицом". Ту су још остаци старих воденица, пећине и средњовековна црквица Видовдан.