Велика заводница, отаџбина храбрих, уточиште за странце. Тако је кроз историју описивана Барселона, један од најпосећенијих европских градова. И да, она и данас заводи, и данас је дом неустрашивима, и данас овде многи покушавају да пронађу своје место под сунцем.

Мада су ранијих година свет обишли натписи на улицама Барселоне "Туристи, идите кући, избеглице, добро дошли", нити су ови први отишли, нити је другима судбина сјајна. Више од 30 милиона туриста шета се годишње њеним улицама због чега су оправдане бојазни да се полако претвара у "забавни парк" и губи дух којим је првобитно и привукла све те посетиоце.


СУРОВО И ВЕЛИЧАНСТВЕНО

ТУРИСТА је толико да је чак и у вансезони тешко проћи кроз Ла Рамблу, главну пешачку улицу која спаја Трг Каталуња са пристаништем. Лорка је Ла Рамблу назвао најсрећнијом улицом на свету и једином на планети за коју би волео да нема краја. Ова галерија под ведрим небом, како је називају, свет је у малом. Док задивљено гледате фасаде очарани спојем готике и модернизма, и покушавате да избегнете једнако импресиониране туристе, у ходу ћете слушати кинески, енглески, арапски, италијански, српски...

Шетајући два километра дугом улицом, угледаћете на једној тераси жену налик Мерилин Монро, која вас у оскудној белој хаљиници која се подиже и пружа поглед на, гле чуда, обичне памучне гаћице, зове да свратите код ње у "стан" који је заправо Музеј еротике. Припадници јачег пола који шетају држећи се за руке нису никаква новост, као ни они који носе мајице са сликом двојице мушкараца који се љубе. Мамиће вас оближња пијаца Ла Бокерија, пуна боја, мириса, исецканог воћа, морских плодова у фишецима, теста прженог у дубоком уљу.

Парк Гуељ

Док идете ка плажи, пролазићете поред продаваца, махом Сенегалаца и Пакистанаца, који на чаршавима нуде разну робу, од патика, преко марама, до торби које сваког јутра тако посвећено слажу као да је реч о најлуксузнијем бутику. И као да полиција неће доћи да их растера, када они брзином светлости скупљају чаршав са свим драгоценостима и беже од "момака у плавом". За сваки случај, на таблама је и упозорење за туристе да не купују од ових, како их називају, "продаваца са чаршава", јер у супротном ризикују казну од 50 евра. А када стигнете на плажу, видећете туристе и мештане како леже на тим истим марамама које су минут раније купили од несрећних продаваца и уживају у Средоземном мору.

Каза Батљо

ПОЛИТИЧКИ ЗАТВОРЕНИЦИ

НАСТАВЉАЈУЋИ шетњу, на зградама ћете приметити знакове тежње за независношћу, заставе Каталоније, натписе подршке "ослободите политичке затворенике". Не можете да не осетите тег историје којом је Барселона, како је приметио писац Карлос Руис Сафон, прогоњена. Уске, мрачне, калдрмисане улице Готске четврти крију римске зидове, средњовековне грађевине, дворишта у којима су некада обитавали грофови Барселоне, раскошне катедрале.

Монжуик

На врху брда Монжуик је војна тврђава из 17. века која је касније служила и као затвор и место где су за време Шпанског грађанског рата мучени и убијани политички затвореници. До Монжуика води гондола са пристаништа чија је цена 11 евра у једном смеру. На вожњу од 10 минута чекаћете око сат у вансезони, али се исплати јер је поглед на град из птичје перспективе задивљујући.

Спуштајући се пешице са Монжуика, стићи ћете до Шпанског трга, једног од најпопуларнијих у Барселони. Видећете импресивни Национални музеј каталонске уметности, модерни шопинг-центар направљен на месту где су се некада одржавале борбе бикова, а у вечерњим сатима насред трга, код Магичне фонтане присуствоваћете шоуу са светлосним ефектима и музиком.


НЕСТВАРНА САГРАДА ФАМИЛИЈА

АЛИ ништа вас не може припремити за грађевине човека који је Барселони оставио оно што вероватно ниједан архитекта није неком другом граду. Девет споменика у Барселони под заштитом је Унеска, од чега је за седам заслужан Антонио Гауди. Човек који је веровао да свако дело уметности мора да заводи, створио је тако раскошна, упечатљива, бајковита здања, потпуно у нескладу са начином на који је живео. Хорде туриста долазе да се диве делима овог аскете који је умро тако што га је згазио трамвај, а у болници су, због одела и изгледа, помислили да је у питању просјак.

Све то звучи невероватно кад видите Казу Батљо или "кућу од костију" чију фасаду красе нестварни мозаици и боје или заобљену Каза Милу, без иједног правог угла, са кровном терасом на којој очекујете вилењаке. Или, кад стигнете до парка Гуељ, који је требало да буде уточиште за елиту, а постао рај за обичне људе. Замишљен као стамбени комплекс у ком ће живети богаташи, план је, на срећу нас обичних смртника, пропао, па су Гуељови наследници продали граду простор и настао је за јавност отворен парк који крије прелепе симболе Гаудијеве маште.

Опијени лепотом, мислите да не може боље. А онда стигнете до Саграда фамилије и схватите да је све што сте до тада видели у животу ништа. Гауди је на овој цркви, чија је градња почела 1882. године, а у чијој крипти је и сахрањен, радио 40 година знајући да је неће завршити. Нижа је од оближњег брда Монжуик, јер је архитекта веровао да ништа што човек направи не сме да надвиси оно што је створио Бог.

Загледајући је из свих углова, не можете да разумете Џорџа Орвела, тог великог визионара, који је рекао да је ово једна од најружнијих зграда на свету. Остајете без даха гледајући стубове који личе на дрвеће, пролазећи кроз унутрашњост цркве не можете да се отмете утиску да сте у џунгли и очекујете да вам на раме слети нека птица, најлепша која постоји на свету јер само таква може припадати оваквом месту. И обећавате да ћете је поново посетити 2026., за када је најављен коначни завршетак, на годишњицу Гаудијеве смрти.


ФУДБАЛ ВАЖНИЈИ ОД МУЗЕЈА

БАРСЕЛОНА има више од 50 музеја, али најпосећенији није ни импресивни Жоан Миро, ни запостављени, а сјајни Музеј каталонске историје, ни Пикасов музеј који приказује развој великог уметника од реалистичног сликара до мајстора кубизма. Титула најпосећенијег одлази Музеју фудбалског клуба Барселона. Сваке године овде се сјати милион и по заљубљеника у најважнију споредну ствар на свету који за посету музеју, у коју је укључен и обилазак стадиона "Камп ноу", плаћају минимум 26 евра, колико кошта основна карта.