ДОК Србија бележи рекорде у туризму и убира значајан приход од ове све значајније привредне граде, о заштити животне средине и природним лепотама скоро да се и не води рачуна.

Прошле године је забележен рекордан број домаћих и страних туриста - чак 3,4 милиона, и они су остварили око девет и по милиона ноћења, а девизни прилив је премашио 1,3 милијарде евра. Очекивања и за ову годину су велика, јер гости, уз Београд и Нови Сад, највише посећују Копаоник, Златибор, Стару планину, Врњачку Бању, Сокобању...

Заштита животне средине и природних лепота које привлаче туристе, с друге стране, изгледа да су нам последња брига. Тако се пред нашим очима уништавају Заовинско и Завојско језеро и бистре планинске реке, за које се не зна колико дуго још такве могу да буду због смећа које се свуда баца, нарушавајући притом читав еко-систем, а дивља градња све више цвета по националним парковима. Можда су се домаћи туристи навикли да гледају неред и људски немар, али странци се сигурно не диве бетонском здању на Панчићевом врху или брдима пластике по језерима и рекама.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Смеће дуж путева огледало Србије

- Нисмо добили никакве примедбе у вези са угрожавањем животне средине које може да утиче на туризам - казао нам је Мирослав Кнежевић, помоћник министра туризма. - Водимо рачуна о стратегији развоја туризма и важности одрживог развоја и заштите животне средине. Локалне самоуправе би требало да нам се обрате уколико имају неки проблем на одређеној дестинацији. Од када сам ја овде, ниједна локална самоуправа се није јавила и рекла да екологија угрожава туризам.

ВАУЧЕРИ "ПЛАНУЛИ" ПРИМЕТНО је велико интересовање домаћих туриста кроз доделу ваучера. Прве године нису били сви подељени, а сада је за три и по месеца дато 120.000 ваучера. Сваки гост који се пријавио за њих морао је да има резервацију од минимум пет ноћења - рекла је Лабовићева.

Када је реч о овогодишњем повећању броја туриста, Кнежевић објашњава да ће он бити на нивоу европског и светског просека. Само за прва три месеца, број гостију је за четири одсто већи у односу на исти период прошле године. Девизни прилив већи је за 8,7 одсто у прва два месеца у односу на 2018. годину.

- Очекујемо да ће у наредном периоду раст бележити Палић, Доње Подунавље, Дивчибаре, Подриње, јер се ту улаже, па су очекивања реална - јасан је Кнежевић.

Да немају неки велики утицај на скретање пажње када је у питању уништавање природних лепота наше земље, рекла нам је директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић.

- Није наша реч толико јака да бисмо могли да направимо неки помак - сматра Лабовићева. - Водимо рачуна, када показујемо природне лепоте, да избегнемо места која су критична. То вреди причати онима чија се реч више чује. Нас могу и да саслушају, али ништа није обавезујуће.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - На плажама у Игалу много смећа

Директорка ТОС-а објашњава да постоји тренд раста броја гостију у последње четири године. Ту су, како каже, велика улагања у инфраструктуру, смештајне капацитете, промоцију и кампање, па се то очекује и ове године. Тежи се томе да дође још више страних туриста и да се ситуација промени, да их буде више него домаћих, јер је то оно што генерише девизни прилив.