„Карневалске мајске вечери“, које ће се ове године одржати од 29. априла до 5. маја, означиће почетак летње туристичке сезоне у Будви.

Разноврстан забавно-музички програм највеће феште под маскама у Југоисточној Европи окупиће преко 2000 карневалиста из преко петнаест земаља света, међу којима су: Куба, Шпанија, Италија, Аустрија, Украјина, Русија, Пољска, Чешка, Литванија, Турска и земље региона. „Карневалске мајске вечери“ организују Општина Будва, Туристичка организација општине Будва и НВО „Фештађуни“.

Током седам дана, колико ће трајати манифестација, тргови испред и унутар Старог града претвориће се у подијум за љубитеље добре музике и енергије. Програм осмишљен тако да задовољи различите укусе и узрасте и испуни очекивања свих оних који првомајске празнике радо проводе у Будви, обухватиће различите тематске вечери, као што су: вече бајкера, вече фолклора и вече зумбе и салсе, чуће се звуци роцк, етно, латино, реп, хоусе, као и поп музике. Будвани ће овом приликом угостити и велике музичке звезде „Yу Групу“, Јелену Розгу, Сању Илић и Балканику који ће одржати своје концерте. Поред овог, припремљено је и мноштво других програмских сегмената који ће употпунити карневалску атмосферу и празнично расположење мештана и гостију.


ОД ЈЕДНОДНЕВНОГ ЛОКАЛНОГ ДОГАЂАЈА ДО ВЕЛИКЕ СВЕТКОВИНЕ ЗА СВЕ КАРНЕВАЛИСТЕ СВЕТА

Организација седмодневне манифестације потекла је од иницијативе НВО „Фештађуни“, који су пре 18 година први пут организовали једнодневни догађај „Прољећна ноћ под маскама“. Идеја је била да се у Будви оживи део некадашњих обичаја „машкарања“ који је у овом граду постојао до Другог светског рата. Већ следеће године, организован је и Међународни туристички будвански карневал. Током наредних година, манифестација се допуњавала и обогаћивала додатним програмима, укључивале су се карневалске групе из свих крајева света, да би прошле године прерасла у седмодневне “Карневалске мајске вечери”.


Абрум - позив на Карневал, један је од аутентичних будванских обичаја. Наиме, "брумање" је израз који приморци користе када маме рибу, тако што у море баце расквашени хлеб или нешто слично, па се око њега скупи велики број риба, које је онда лакше упецати на пендулу (удицу која се вуче руком) или штапом. Дакле, од тог израза је настао и назив „абрум“ што би било симболично „бацање мамца“ да се дође на карневал. Тог дана, Фештађуни са својим пријатељима и карневалистима обилазе Стари град и позивају (мегафоном или микрофоном) испод прозора Старограђане да сиђу и да им се придруже, а заузврат ови припремају послужење за "абрумаше".


Абрумаши потом најављују Велику међународну поворку наредног дана креће од Главне градске бине испред Старог града, где плесне трупе представљају своје плесне тачке или перформансе, који су у складу са костимом. Групе се представљају и током дефилеа још неколико пута са скраћеним програмом.

(ПР)