БАЊА Горња Трепча, чувена по лековитој води, данас је заштитни знак чудесног простора на рубу чачанске котлине између планина Вујна, Јабланика и Острице. Оне су плућа овог дела Шумадије, где је 1942. у манастир Вујан на истоименој планини упућен Гојко Стојчевић, млади туберкулозни васпитач избегличке деце, коме су лекари прогнозирали још само три месеца живота. Здрав планински ваздух је потпуно исцелио будућег патријарха српског Павла, чија је виталност до позног животног доба постала легендарна.

Једна од омиљених планинских обележених стаза води од горњотрепчанске месне заједнице ка зеленој купи Острице високој 807 метара. Тај пољско-шумски пут повремно је поплочан равним каменом у ширини до три метра, са банкинама од масивних тесаника. То је остатак древног друма који је из Поморја и Босне преко чачанске котлине ишао ка Шумадији. Он води ка шуми на превоју код врха Мала Острица, високог 615 метара, где на стени Соколици стоје остаци зидова тврђаве.


ПРОЧИТАЈТГЕ ЈОШ:
Вилинском стазом до витешког града Треске

Испод ње пут се спушта ка селу Остри кроз клисурице под високим вулканским стенама чудних облика. У једној ниши кроз те мегалите води пролаз троугаоног пресека где се по легенди налазио улаз у пећину с благом. Мит о подземној ризници није аутентично предање, већ је усвојен из лепе књижевности, из првог српског витешког романа "Рајко од Расине".

Чедомиљ Мијатовић, научник, књижевник и политичар из 19. века, у бајковитој књизи је описао немањићку ризницу у планини изнад села Остре, а Остранин Страхиња Белић прочитао је ову књигу током балканских ратова у којима је војевао. Озбиљно је схватио књижевну фантазију и чим се вратио с бојишта почео је да копа око Соколице. Пратили су га и остали мештани, прича се прочула, и на Острицу су навалили авантуристи. Били су разочарани јер су ископавали гомиле необичне керамике, а блага ни од корова.

Седамдестих година прошлог века дошли су и археолози и утврдили да су на Соколици постојала људска насеља у континуитету од бакарног доба, 2.600-2.000 година пре нове ере, до 18. века наше ере. Остаци српске грнчарије из периода 10-11. века показују да је тврђава на Соколици припадала преднемањићкој Србији кнеза Часлава.


ПРОЧИТАЈТГЕ ЈОШ:
Голубац отвара ковчег са благом

ПУТЕВИ

Висови око Атомске бање привлаче многобројне љубитеље природе који викендом шетају обележеним стазама. Неки крећу из Горњег Милановца, који је од Горње Трепче удаљен девет километара, преко Луњевица и планине Вујан, а неки стижу из Чачка удаљеног 18 километара.

Од Београда је бања удаљена 138 километара преко Ибарске магистрале, или 126 километара преко Младеновца и Тополе.