ПУЧИНА Дунава који се раширио у непрегледно језеро код Голупца подсећа на време кад је Панонско море овде скупљало незамисливу снагу пре но што је пробило стене карпатског масива и створило Ђердапску клисуру названу и Гвоздена капија Европе. Географи кажу да је само првих 13 километара кањона, од Голубачког града до ушћа реке Брњице, сачувало изглед старе пробојнице чије се литице дижу и до 300 метара.

Мање је познато да се у близини овог дела Ђердапаске клисуре и готово паралелно с њом пружа још један величанствени кањон који је издубила река Брњица.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бање најзначајни туристички производ Српске

Ко од Голупца крене означеном стазом по планинској греди до доминантног виса Велика чука, видеће с њега задивљујући крајолик у коме је записана цела историја Ђердапа. Стаза до овог виса почиње у голубачком викенд-насељу Дедине, до кога морате да пешачите неколико километара иза банкине магистрале, јер пешачке стазе после краја лепо уређеног голубачког кеја нема.

Ипак, то не спречава многобројне посетиоце да се пењу до Велике чуке и посматрају како се разбашкарено дунавско језеро утискује међу тесне кречњачке литице после шиљате беле стене Бабакај, која и данас штрчи више од четири метра изнад воде. Пре изградње хидроцентрала, овај монолит се дизао 18 метара изнад реке, као огроман упозоравајући кажипрст. Дунав је пре но што су га успориле бране хидроелектрана био много плићи, бржи, а из његовог тока су вребале стене као оштри зуби.

После силаска с Велике чуке долази се до раскрснице путева: десни води ка Голупцу, а леви у правцу села Брњице. Овај широки шумски пут, на коме можете срести трактор, па чак и аутомобил, маркиран је и води кроз идиличне пејзаже до висоравни Венац, с прелепим погледом на Голубац. Ко настави шумским путем по планинској греди, указаће му се прилика да ужива у погледу на две клисуре.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Плануло" 38.886 ваучера

С леве стране, кроз веома проређену букову шуму, видеће Ђердап. Кад се с десне стране пута укажу беле стене Соколовице, то је знак да сте стигли до најлепшег видиковца, на клисуру Брњице, највеће притоке Дунава у Ђердапској клисури.