СВЕТИ Сава, који је волео да се моли небу под облацима, казује легенда, грдно се намучио пењући се ка врху планине која је због тога добила име Мучањ. Ожедневши, ударио је својим штапом у камен, из кога је потекла чудотворна вода по коју и данас долазе многобројни поклоници, али по лепом времену.

Прелепи Мучањ је зими остављен углавном за уживање планинарима, иако се налази у близини прометних саобраћајница и највећег центра српског планинског туризма Златибора. У ствари, ова планина и јесте део златиборског масива, а њен врх Јеринин град, на 1.552 метара надморске висине, највиша је тачка Златибора.

На срећу, Мучањ још није урбанизован и на њему можете да уживате у правој природи.

Почетна тачка успона на Јеринин град је село Катићи, са стотинак становника, једним хотелом и једним пансионом који има дугу традицију сеоског туризма. До овог живописног месташцета стиже се скретањем са магистрале Ариље - Ивањица на регионални пут код места Прилика. Саобраћајница кроз Катиће је и најкраћи пут до Кокиног брода. Из правца Чачка до Мучња се и зими брзо стиже преко Гуче, уколико се путеви добро чисте.

Прочитајте још - Шетња по гвозденом зиду Подриња

Све ово набрајање је у ствари увод у искуство доласка и одласка на викенд-трекинг по Мучњу у снегу. Београдски планинари, који су потегли пут од 210 километара до Катића прошле суботе, изгледа да су одабрали баш онај дан кад путари нису били у форми. Зато су остали краће него што су мислили, што сигурно није допринело локалном туризму. Ипак, ни то, чак ни снажан ветар, ни игличасти ледени снег нису покварили уживање у белој авантури пењања преко белих поља и између бајковитих борова до Јерининог града и повратак под његовом фантастичном литицом. Ко воли планински изазов на снегу, нарочито кад прогноза најављује лепше време, треба да доживи Мучањ без муке.