СВАКО ко хоће да ради легално у туризму радује се паушалном порезу, који ступа на снагу са новим законом о туризму, а само они који издају кревете на црно причају да се уводи нови намет на сеоски туризам.

Туристички радници западне Србије јединствени су у оцени да ће паушално опорезивање издаваоца приватног смештаја бити добра мера за сузбијање сиве економије и да ће помоћи онима који су до сада легално радили. Паушални порез се, иначе, не уводи само за сеоска домаћинства, него за све оне који издају кревете, студија и апартмане.

- Досадашњи начин опорезивања је био лош и компликован за сеоски туризам - каже Мирослав Рађен, директор Туристичке регије Западна Србија. - Туристи или домаћини у удаљеним селима су морали да иду до локалне туристичке организације или агенције да би уплатили приход од смештаја. То је компликовало ситуацију, нарочито недељом и зими. Сада ће паушално плаћати порез на годишњем нивоу, и то квартално.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ И: Милиони туриста у Србији, ево где су странци најчешће ишли


Наиме, домаћини ће плаћати паушал по кревету, а износ ће зависити од зоне у којој се лежај налази. Кревет у Београду или на Златибору, који су у првој зони, неће коштати као у селу Косјерићу, који ће бити, рецимо, у трећој зони. Сеоске домаћине ће кревет годишње коштати око 2.500 динара.

- Направили смо грубу калкулацију: издавалац 10 кревета у центру Златибора који ради легално, сада плаћа годишњи порез од 100.000 динара, а паушал ће га коштати око 30.000 динара - истиче Рађен. - Дакле, паушални порез није намет, већ олакшање за оне који раде легално. Издаваоци ће сада моћи сами да наплаћују услуге, без посредника.


БРОЈ ГОСТИЈУ - ЕНИГМА ВЕЛИКА предност паушалног пореза је и то што ће домаћини сада једноставније пријављивати госте. Годинама кружи податак да постоји око 1.000 кревета који се нуде у сеоском туризму, а јасно је да у питању много већи број. Рецимо, у регији западне Србије регистровано је само 149 категорисаних сеоских домаћинстава, која располажу са 1.349 лежајева. Најпознатији су “Терзића авлија” у Злакуси и “Гостољубље” у косјерићкој Мионици.

Управо су највећи проблем туризма Србије нелегални кревети. Процењује се да је у западној Србији сваки други лежај - у сивој зони. Наиме, Златибор има званично 20.000 лежајева, а током шпица сезоне може се видети толико аутомобила. Туристички инспектори су знали да многи издају собе нелегално, али нису смели да их контролишу уколико не добију пријаву, јер су газде злоупотребљавале закон и тврдиле да је то упад на приватно власништво.

- Ово је мотивација да сви уђу у легалне токове, а паушални порез ће омогућити домаћинима да раде по прописима и буду видљивији за госте, да се рекламирају и добијају субвенције од државе - напомиње Рађен. - Новац од пореза и туристичке таксе враћа се домаћинима кроз инфраструктуру, ваучере, промоцију Србије, која им доноси више гостију.

Издавање лежајева туристима је за домаћине најчешће додатни приход, али од ове делатности могу да живе они који су успели да заокруже туризам производњом хране и занимљивим излетима, као што су обилазак споменика крајпуташа, брање печурака и лековитог биља, масажа малинама, програм за децу “Школа мојих предака”, или шетње стазама здравља. Држава годишње издвоји око 30 милиона динара за развој сеоског туризма, али за пројекте улагања у објекте, услуге и кадрове могу да се пријаве само регистрована домаћинства.