Иако су поједине кризе у свету претходних деценија имале велики глобални утицај на развој туризма, ова привредна грана увек је показивала изузетну способност опоравка, а стручњаци оцењују да ће туризам, ако и дође до нове глобалне финансијске кризе о којој се протеклих месеци све више говори, најлакше поднети рецесију.


У условима глобалног туристичког пословања, Србија протеклих година бележи позитивне трендове, о чему сведочи број изграђених хотела, отворених хостела, двоцифрен раст нових туриста, али и девизни прилив који прелази милијарду евра годишње.


Туризам се непрекидно суочава са кризама које утичу на његов развој, а почетком 21. века на овај сектор глобално су утицали терористички напади на САД, Светска економска криза 2008. године, сукоби на Блиском истоку и у Африци, као и низ природних катастрофа...


Упркос глобалним дешавањима, у Србији је протекле четири године отворено више од 100 хотела, од којих око 40 у Београду, а бележи се и већи број туриста са "нових тржишта" попут Кине и Ирана.


Ако би се финансијска криза догодила у наредне две године, као што то прогнозирају поједини економисти, туризам би можда од свих привредних грана то најмање осетио, каже за Тањуг оснивач и директорка међународне конференције о хотелијерству “Адриа Хотел Форум” Марина Франолић.


Криза се за сада не види, јер се хотели у региону све више отварају, а долазак страних инвеститора у овај регион показује да је "капитал глобално расположив за инвестирање, али и да се регион стабилизовао и да постоји потенцијал за улагање".


Гринфилд инвестиције нису у фокусу инвеститора у нашем региону", оцењује Франолићева и објашњава да се улагачи више одлучују за куповину и реконструкцију постојећих објеката.


Она наводи да се последњих година показало да је "стари концепт" хотела прошао и да гости данас траже "доживљај", те да су зато актуелни "лајфстајл" хотели, односно хотели средње категорије са собама мање површине, са "удобном кућном атмосфером" али технолошки модерно опремљени.


Проблем који хотелијере погађа, каже, више него што их брине потенцијална финансијска криза јесте недостатак сталних радника.