ШЕТЊА стазама средњовековне Србије по обронцима Космаја, обојеног јесењим златом опоравља душу и тело од градске гужве и сивила. Многе пешачки путеви пролазе овом питомом шумадијском планином, а најлепша је “Деспотова стаза” коју су означили планинари из младеновачког клуба “Гребен”.

Они су њом прошле недеље провели неколико стотина гостију, који су желели да упознају Космај шетајући идиличним шумским и пољским путељцима. У средњем веку они су били деоница прометног пута који је утемељио краљ Драгутин да повеже Рудник, преко Авале, са Београдом. Крај друма он подиже и прве богомоље, које у велике манастире проширује деспот Стефан Лазаревић. Народно предање запамтило је као златно доба Космаја време кад је овај владар, витез и песник долазио да лови, ужива и да води државне послове у овдашњим дворовима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Атомска бања: Највећи број ноћења странаца у Србији

О томе сведочи писмо Дубровчанима које је написао у манастиру Павловцу у чијем је конаку имао повремену резиденцију. Турска разарања су уништила конак, али бели храм посвећен Светом Николи остао је висок и нестваран у скривеној долини. Зато шетња Космајем може започети баш од Павловца, чији љубазни монах Гаврило радо прича историју овог чудесног места. Стаза, одатле, води кроз прозрачну шуму до обода села Неменикуће и остатака великог манастира Светог Ђорђа, у народу названог Кастељан. Необично име потиче од речи кастел, која означава замак или двор. Археолози кажу да је овде резиденцију, крај старе цркве, саградио деспот Стефан. Затим је обновио и проширио храм из доба краља Драгутина и поклонио двор за манастирски конак.

Од Кастељана шумска стаза навише, ка северу, води до Беле стене и скромне костурнице српских јунака из Великог рата и пење се до туристичке куле с које пуца поглед преко колубарске долине. На десет минута шетње од видиковца стиже се до манастира Тресије, треће космајске светиње и задужбине деспота Стефана.

Остаци манастира Кастељан