ВЕКОВИМА је Крим био омиљено место руских царева, писаца и уметника који су изнад прелепих плажа на Јалти и у њеној околини градили своје дворце и у њима проводили лета. Рајско полуострво било је омиљено летовалиште и Стаљину, Хрuшчову, Брежњеву и другим совјетским главешинама.

У једном од најлепших кримских двораца, чувеном Ливадијском, подигнутом почетком 19. века за царску породицу Романов, Стаљин, Рузвелт и Черчил кројили су, у фебруару 1945. године, мапу данашњег света.. Лепотама Јалте и Крима тада је био посебно одушевљен Френклин Рузвелт који је од Стаљина затражио да му прода ово ремек-дело архитекте Николаја Краснова како би на обалама Црног мора провео остатак живота.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: „Смедеревска јесен”: Музика у славу грожђа

Лепши је, кажу, Воренцовљев замак у заливу Алупка у коме је у време Кримске конференције био смештен Винстон Черчил, Ливадијски дворац данас је главна туристичка атракција на полуострву. Налази су у Ливадији, три километра од Јалте. Они који плате 300 рубаља (око четири евра) могу, после поприличног чекања у реду, да уз пратњу водича обиђу све одаје у којима се писала светска историја. Уз Ливадијски и Воренцов дворац, посебна атракција је и Ластавичје гнездо, замак на литици Аурора који је почетком 20. века, четрдесетак метара изнад Црног мора, саградио немачки барон Фон Штенгијел и поклонио га својој највећој љубави.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БРИТАНЦИ ЗАДИВЉЕНИ БЕОГРАДОМ: Прекрасни пејзажи, импресивни споменици и Ада Циганлија

Овде је као на Азурној обали, чак и боље, јер осим купања, вечерњих излазака, ноћног провода и богатог културно-забавног програма, са знатно мање пара гост може много тога да види и научи.

- Крим је увек био туристички рај, а за две-три године је постао туристичка сила - каже Дмитриј Карабучуков, водич. - Након изградње моста на Керчу, посета се повећала, бар, за милион туриста. Сезона је још у пуном јеку, очекујемо да ће ове године Крим посетити шест милиона гостију. Када идуће године буду завршен ауто-пут Керч-Симферопољ-Севастопољ и железничка пруга преко Керча, туриста ће бити још више.

Туристи обавезно треба да посете и Севастопољ, где се у чувеним бухтама (заливима), могу “срести” са славном историјом Крима и најпознатијим бродовима Црноморске флоте. Незаобилазна је и Панорама одбране Севастопоља, потом Мураховски курган, Братско гробље, музеј Црноморске флоте, Балаклава. Пловидба заливима кошта 600 рубаља (око осам евра), а посета музејима два-три евра. Превоз и такси су јефтинији него у Србији.

ВИНО

ФЛАША доброг кримског вина у ресторанима Севастопоља и Јалте кошта од 15 до 30 евра. Чаша вотке је од два до четири евра, пиво око три, а кока-кола два и по евра. Кухиња је разноврсна, храна одлична, а добар ручак у неком од грузијских ресторана, најсличнијих нашим, кошта око десет до 20 евра.

Репортер "Новости" испред Ливадијског дворца

"СРПСКА КАФАНА"

У ЦЕНТРУ Јалте, одмах поред полазишта чувене жичаре, ради “Српска кафана” са ћевапима, пљескавицама и другим српским специјалитетима, али су Срби на Криму реткост.

Одмор на Јалти не кошта много (квалитетан полупансион може се наћи и за 20-30 евра), за српски џеп подношљиве су и цене у ресторанима, али је пут далек и скуп. До Крима се може доћи авионом Београд - Москва (350-400 евра), а потом и летом до Симферопоља (још 270 евра). Из Симферопља до Јалте такси кошта 15 евра, а саобраћа и тролејбус.