НЕКАДА култно место - кафане, у Србији посустају пред налетом кафића, киоска за брзу храну и дивљих објеката. Гостима, којих је све мање, сметају високе цене, док су власници кафана незадовољни понашањем финансијских инспектора који селективно контролишу кафане и то чине само у центру градова.

- Власници ресторана су незадовољни што се увек контролишу исте кафане, најчешће у центру, па предлажу инспекторима да провере целу улицу и мало крену по ободу градова - каже Герги Генов, председник Удружења хотелијера и ресторатера ХОРЕС. - То је један од разлога зашто многи беже у сиву економију. Ко ради на црно као физичко лице може да га посети само један инспектор и казни га са 5.000 динара. Ко ради легално, као правно лице, може да добије више од 30 различитих казни на основу многих закона о туризму, порезу, буке, заштите животне средине...

Угоститељи верују да би се гости вратили у кафане када би се смањио порез са 20 на 10 одсто. То је значајно, јер су Београд као престоница Балкана, али и други наши градови, синоним за боемски живот.

- Храна није луксуз него потреба и не тражимо смањење пореза на пиће - истиче Генов. - На тај начин би се смањила и сива економија. Због тога смо против тога да сваки инспектор има право на личну процену, због чега се олако затварају кафане. Прва помисао госта је да се у закључаној кафани догодило тровање, а не да је у џепу конобара инспектор пронашао бакшиш од 100 динара.

Бакшиш, напојница, награда, типс или надокнада коју добија конобар од задовољног госта често је проблем српских кафана. Закон не познаје овакву врсту награђивања, па конобари долазе у ситуацију да некада не смеју да приме бакшиш, јер газда може бити кажњен затварањем кафане.

- За многе пропусте не треба да сноси одговорност само послодавац, него и конобар, па када би казне биле адекватне, а порези нижи, повећао би се број регистрованих ресторана - закључује Генов. - Чињеница је да нам недостаје и обука, јер су многи угоститељи "дошли" из других занимања.


МАЛО ПРИЈАВА ГРАЂАНА

У првих осам месеци ове године туристички инспектори у обавили су 5.128 контрола угоститељских објеката - 733 контроле угоститељских објеката за смештај, 4.392 контроле угоститељских објеката за исхрану и пиће и три контроле кетеринг објекта.

Само је 650 било иницирано пријавама грађана, а највећи број односио се на бесправан рад, неиздавање рачуна, као и на минимално техничке услове у објекту (опремљеност објекта). У Сектору за туристичку инспекцију кажу да нису приметили да је било више прекршаја нити да је неко подручје посебно проблематично.