РАШКА је по много чему необична варош. Носи име моћне српске средњовековне жупе и брзе планинске реке, природа јој је подарила многобројне лепоте, а минули векови оставили богато културно-историјско наслеђе. Да се све то сачува и покаже намерницима свесрдно се труде њени житељи, па због многобројних манифестација које се у њој организују током године, могу да јој позавиде и неки велики градски центри.

Смештена у југозападној Србији, Рашка је, заправо, јединствено место сусрета две планине и три реке. Ушушкана је између Копаоника и Голије, у долини где се Трнавска река улива у Рашку, а мало даље и сама Рашка у Ибар. Не чуди зато што је овај градић током године "мета" и полазиште планинара, сплавара, параглајдиста, пецароша, скијаша, активних шетача... Ту су и многобројни историчари које научна истраживања често доведу у овај градић, као и ходочасници који баш из Рашке крећу "долином српских краљева" или "српском долином векова". Тако овај крај називају историчари због близине неких од највећих средњовековних светиња - манастира Студеница, Градац, Кончул, Нова и Стара Павлица.

Но, пре него што крену на одредишта у околини Рашке, намерници, уживају и у самом градићу. Јер, има се шта видети. У самом центру је лепо уређен градски трг, поплочан необичним мозаицима, украшен цвећем и фонтаном. Он је главно окупљалиште младих и старих Рашчана. Над њим доминира градска црква посвећена Светом архангелу Гаврилу, грађена од 1871. до 1874. године. Од трга до репрезентативног здања општине, креће и пешачка зона, омеђена старим здањима и породичним кућама очуваних фасада и занимљиве архитектуре које су грађене пре век и више. И то поштујући први урбанистички план Рашке из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, само годину пре него што је Кнез Александар Карађорђевић, донео "коначно решење о оснивању вароши Рашка".

Недалеко од трга, у Ибарској улици је и најстарији објекат у граду - кућа Курсулића грађена између 1878. и 1895. године у стилу средњоевропске грађанске архитектуре. По узору на њу, почетком минулог века, изграђене су готово све куће у Рашки. Одлуком надлежних заштићена је и проглашена спомеником културе. Данас, кућа Курсулића је седиште Центра за културу, образовање и информисање "Градац".

У приземљу куће налази се галерија у којој су изложена дела са међународне ликовне колоније Академије "Јелена Анжујска" која се крајем јула одржава у порти манастира Градац. Галеријска поставка се мења сваке године, после завршетка актуелне колоније, а сва дела остају трајно власништво града. На спрату здања Курсулића је градска библиотека, а у поткровљу, од новембра 2015. године и стална, занимљива спомен соба посвећена данима када је 1915. године Рашка била ратна престоница Краљевине Србије. Наиме, 13 дана, од 31. октобра до 12. новембра, у време повлачења "српске државе и војске", овај градић је био престоница Србије. У Курсулића кући тешке одлуке доносио је цео министарски савет на челу са Николом Пашићем, а на неколико седница је присуствовао и регент Александар Карађорђевић.

Камени мост на Ибру је још једна од знаменитости која краси Рашку. Грађен је од 1893. до 1895. године, на месту где је некада била највећа и најважнија скела преко Ибра. Током борби 1915. године, Рашчани су већином напустили град, а евакуишући се из Рашке, српска војска је, тежећи да успори надирање непријатеља, дигла у ваздух део каменог моста. Обновљен је тек 1925. године.

"У кругу" трга је и Дом културе, место одржавања једне од најпознатијих манифестација у нашој земљи - Рашких духовних свечаности. Већ 23 године, увек од 19. до 25. августа, ове свечаности су истински "добри дух града". Тих дана у граду се организују многобројне трибине, предавања, промоције књига, представе и концерти на којима учествују најпризнатији српски писци, научници, глумци и музичари, као и њихове колеге из региона. А, награда Рашких духовних свечаности, "Стефан Првовенчани", за изузетан допринос српској култури одавно има статус престижне.

Покрај Дома културе пролази и улица, која, иако то можда званично није, свакако може понети назив "главне". Јер, у њој су начичкане продавнице, радње и у низу, бројни кафићи, кафане и етно-ресторани. Кафиће углавном "окупирају" млади, док су кафане и етно-ресторани омиљено место за чашицу разговора припадника средњих година и старије. У њима се могу појести изврсни специјалитети домаће кухиње - хлепчићи и јагњетина испод сача, савршена пастрмка, пита од боровница... И све то по врло приступачним ценама. У овим објектима, угоститељи сваког "странца" љубазно дочекају, одрже обавезан "брифинг" о историји града и околине, а онда га задовољни, са шеретским осмехом испрате речима: "Дођите нам опет пошто сте се уверили да наша Рашка није вашка, а ни башка".

У овој улици, још од 1860. године, сваког 14. октобра, за празник Покрова пресвете Богородице, одржава се и чувени рашки вашар. Један је од најстаријих у Србији и окупља бројне трговце и госте из свих крајева Србије. Од пре три године, за време вашара, отвара се и "Домаћинска улица" у којој се представљају народна радиност и традиција рашког краја.

Дани краљице Јелене, који се крајем маја или почетком јуна, одржавају у оближњем манастиру Градац, такође су својеврстна асоцијација на Рашку. Негујући сећање на владарку и светитељку, краљицу Јелену Анжујску, ова тродневна манифестација на оригиналан начин представља културу и традицију рашког краја.

Незабораван догађај је и регата "Тврђава" која, заправо, представља средњовековне тврђаве рашког краја. Сплавари се, под заставом једне од тврђава, такмиче за титулу "Витез Ибра" и најбоље витешке екипе. Старт је у селу Казновићи, четири километра од Рашке, а циљ је пролазак испод каменог моста у граду.

ИЗЛЕТИШТА

ОСИМ што у граду, изнад ушћа реке Рашке у Ибар, има олимпијски и два мања, дечја базена, у околини Рашке су и многобројна занимљива излетишта идеална за уживање, одмор, забаву и рекреацију. Једно од најпознатијих је "Ђоров мост" на самом улазу у Национални парк Копаоник. Ту је и "Изворак"сврстан у еколошка излетишта, па "Барска река" - омиљено излетиште Рашчана, "Кадијевац" окружен густом четинарском шумом кроз коју пролази планинска река Самоковка...

МИРОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

У СПОМЕН соби куће Курсулића, изложено је и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља. Привилегију да га добије, Рашка је заслужила због догађаја из Првог светског рата. наиме, баш у Рашки је, новембра 1915. године, у пртљагу краља Петра пронађен оригинал рукописа Мирослављевог јеванђеља. Тада је и предато Државној каси на чување.