Молитва на стрмим литицама

ПОДЈЕДНАКО близу и једнако атрактивни и за оне који летују у Пијерији односно олимпској регији (Паралија, Лептокарија или Неи Пори), као и за путнике који продужавају ка Парги, Крфу, Лефкади или Кефалонији - леже Метеори, монашки град на стенама, удаљен око 850 километара од Београда.

Ови неовероватни камени горостаси, најзначајнији православни центар у Грчкој после Свете Горе, изгледају као да их је нека рука тек случајно спустила у северозападну Тесалију. Не зна се шта делује нестварније - сама камена шума или манастири, чврсто приљубљени уз њене литице. Неколико је теорија о овом геолошком феномену, а најуверљивија каже да су необичне стене, са пећинама-кратерима као на Месецу, настале таложењем камења и блата у ушћу једне реке, која се уливала у Тесалијско језеро. После одвајања Олимпа и Осе, језерска вода је нашла излаз у Егејско море. Током милиона година, под дејством кише, ветра и земљотреса, талог се расцепио у огромне збијене стене.

Први пустињаци почели су да долазе у шупљине стена, високих и до 400 метара, у 11. веку. До следећег столећа настаје прва аскетска заједница - Скити Дупјанис или Скити Стагон. Име Метеори добијају у 14. веку, када Свети Атанасије Метеорски, игуман манастира Велики Метеори, односно Преображење (Метаморфозис), формира организовану манастирску заједницу на највећој, Великој широкој стени.

Пустињаци су се у давна времена пели на стену помоћу скеле направљене од греда, учвршћених клиновима у пукотине. Трагови скела могу се видети и данас. Од некадашњих 24 манастира, данас је сачувано само шест, од којих два женска.

Када гледате из Калампаке, градића у подножју, са леве стране су груписана четири - Велики Метеори, Свети Никола, Варлам и Русану, а са десне два - Свети Стефан и Света Тројица. Скоро сви, осим манастира Русану, раде двократно и једном недељно затварају капије за туристе.

До подножја сваког манастира можете стићи колима, одакле воде степенице до монашких зидина. Улазница за сваки манастир је по три евра. Мноштво цвећа, рестаурисане фреске византијских боја, костурница, музеји, звоници и видиковци са којих пуца поглед на Калампаку и околину - све то зачињено јапанским, руским, румунским, српским и грчким жамором туриста, око којих бројне мачке "просе" храну.

Свети архијерејски сабор Грчке цркве прогласио је територију Метеора, 1995. године, за свето место. Четворокреветна соба у Калампаки или оближњем Мецову може се наћи по цени од 60 евра па навише, за ноћење с доручком.

СРБИН ВОДИ МАНАСТИР

У 14. веку Стефан Душан окупирао је Тесалију и полубрата Симеона именовао за деспота Атолије. После Душанове смрти, Симеон се прогласио краљем и царем, и ујединио Тесалију и Епир. Био је веома побожан и помагао Метеоре, а његов син Јован Урош Палеолог одрекао се престола, постао брат Јоасаф и наследио Светог Атанасија као игуман Великих Метеора.

БУРЕ ОД 12.000 ЛИТАРА

У Великим Метеорима чувају се стари рукописи, преносиве иконе, али и униформе и оружје у музеју устанка. У Варламу је нарочито атрактивно старинско огњиште са тучаним посуђем и буре од 12.000 литара, док је за манастир Свете Тројице карактеристичан Народни фолклорни музеј. У манастиру Светог Стефана чува се лобања Светог Харалампија, за коју се верује да је чудотворна, женски манастир Русану окупан је цвећем, а у Светом Николи су аутентични делови фресака из 14. века.