ПРОЛАЗАК стазом која километрима тече дуж ивице понора кањона Милешевке, дословно и на небу и по земљи, један је од највеличанственијих доживљаја у Србији. Та чудесна авантура почиње у древном, ходочасничком и караванском стецишту манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава из 13. века, у коме су некада почивале мошти Светог Саве.

Путници неизоставно свраћају у ову светињу, где пред прелепом фреском Белог анђела траже благослов пред велики изазов проласка кањоном Милешевке. Из манастира се асфалтним путем спуштају у клисуру где прелазе хучну реку, а затим кратким, оштрим успоном стижу у подножје древног града Милешевца, чувара караванске руте од поморја ка Пештерској висоравни.

Са рушевина на његовом врху, које нажалост нису конзервиране и претварају се у безобличну гомилу камена, пуца величанствен поглед. Хоризонт оивичавају планине, намргођене око питоме котлине у којој се угнездило Пријепоље. Она се код Милешеве сужава у дубоку сурову клисуру која плени дивљином и величанственошћу.

Са остатака куле мотриље види се пут који вијуга дуж супротне литице кањона. На почетку он је широк и надсвођен тунелима, својеврсним спомеником амбициозног пројекта магистралног пута по ивици понора. Грађевине које делују надреално у дивљини нестају у стенама и одронима, побеђене природним силама. Неостварена магистрала се сужава у стазу усечену у стену, широку понегде само нешто више од пола метра. Путељком може да се креће само у колони по један над стотинак метара дубоким понором.

Силазећи са остатака тврђаве Милешевац стаза води кроз шљивике села Хисарџик до стазе за пећинске испоснице у којима је по предању боравио и Свети Сава. Путоказа нема као ни за стару тврђаву и само оштрим оком може се уочити пут. Ту је и локални преварант, који се лажно представља као лиценцирани водич и наивним туристима тражи 1.000 динара да их безбедно проведе стазама до тврђаве и испосница.

Донедавно овуда су пролазили само храбри, по ивици стена држећи се за ланац, а сад је при крају изградња туристичке стазе са широким степеницама којима ће лако моћи да се приђе остацима пећинских цркава, где је у средњем веку цветала и преписивачка школа. На сводовима пећина могу да се виде пролази којима су монаси пред османлијским похарама бежали склањајући књиге које су пазили боље него сопствени живот, одани Савином завету чувања националне просвете и идентитета.

Најспектакуларнији поглед из комплекса Савиних испосница пуца са великог отвора на вертикалном зиду понора где су се посвећеници молили, симболично, на граници пећинског гробног мрака и светлости неба. Из испосница се стазом може спустити до проширења кањона где су изграђени рибњак, ресторан и мали зоолошки врт за посетиоце којима је овај кружни пут довољна авантура.

Они у бољој кондицији и склони авантуризму поново се успињу на трасу пута кроз кањон који води кроз тунеле у којима је сниман легендарни филм "Лепа села лепо горе".

Мање дивљења, а више чуђења изазивају грандиозни тунели никад завршене магистрале добрим делом већ затрпани одронима. Путник лако уочава да је последњи тунел означен бројем 18, а да их је видљиво упола мање. Заобилазећи одрон на једној скривеној стази, репортери "Новости" стигли су до скривеног улаза у тунелски систем у клисури који је осигуран масивним металним вратима. Није тешко претпоставити да је реч о неком војном подземном објекту, једном од сличних промашених експеримената ЈНА. Од последњег тунела почиње стаза, која се усеца у стену и сужава и није за оне који пате од страха од висине. Пролазак њом и поглед на кањон с тог путељка кроз стену је неописив доживљај, у коме се мешају узвишеност и страхопоштовање према природи. Шум корака ту прати само тиха музика Милешевке која допире из дубина кањона и кликтање грабљивица који шестаре висинама.


ЕКСТРЕМНО И ПРЕЛЕПО

Пролазак кањоном Милешевке је траса где планинарски водичи после курса у прелепој Сопотници полажу завршни испит. Врхунски спортиста, планинарски инструктор и ренџер у националном парку Драган Петрић је направио изврсну туристичко-планинарску карту Сопотнице и околине, с којом је могуће одабрати стазу и проћи кроз клисуру, али нипошто сами и ако нисте у кондицији. Кроз клисуру традиционално пролази и најекстремнија траса Јадовничког маратона који се овде године одржава 27. августа, на стазама дужине од 11 до 111 км.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"