ПЛАНИНА Бобија, изнад Љубовије, представља по пространству, лепоти и љубави овдашњих људи према њој, "кров" лепе Азбуковице. Свако ко и једном дође до њених врхова, схватиће да се не зна да ли је лепше кад је "кров" Азбуковице сав од зеленила као што је током читавог лета, или бео, када снег и лед окује ова пространства, са којих се, као на длану, види Дрина и пола Подриња, са обе обале Дрине.

На овој српској планини, чији је врх на 1.374 метра надморске висине, највише је бора и смрче, али ту су и значајне површине букве. Стабла су, углавном, "здрава као дрен", а сушења има у проценту који је уобичајен деценијама и вековима. Ваздух је и пријатан и чист.

Да све буде како треба труде се инжењери, шумари и други запослени у Шумском газдинству "Борања", која на Бобији има своју испоставу, шумарску кућу у којој је сва логистика за оне који су стално ангажовани за рад на планини и оне који континуирано, из "Борање" долазе, да воде рачуна да стабла буду здрава и уредна.

На Бобију радо долазе и многи излетници, планинари, ловци и други љубитељи природе. Они се друже на овој прелепој планини, а радо уживају у погледима са мноштва овдашњих видиковаца, што бележе апаратима и камерама. Шуме су уређене и шетња по њима је и те како могућа, али у присуству оних који знају "сваки камен", како не би залутали. Планина још није урбанизована, нема викендица ни других грађевине, па њени делови и врх, уз лепоту природе и ваздуха, људе враћају у прошла времена.

ОБИЛАЗАК

- Бобија је удаљена од Љубовије једва тридесетак километара, бисер је нашег краја, као што се види и еколошки и привредно јер има богате шуме - каже Видоје Јовановић из Љубовије. - Наши гости, из многих овдашњих туристичких дестинација, када дођу обавезно траже да оду на Бобију. Објашњавамо им да тамо нема ни мотела, ни ресторана, али многи знају да постоје лепоте за које вреди стићи до делова и самог врха планине.