ЗУПЧАСТЕ зидине Проклетија, украшене витким торњевима обликованим ерозијом, истовремено изазвају дивљење и запрепашћење посматрача који дођу у подножје овог масива с којег јуре бистре реке ломећи се у белим хучним слаповима. На тим силним крашким зидинама, и после много милиона година, виде се јасни трагови порођајних мука Земље у време рађања планина.

Проклетије се простиру од Метохије, на југу Србије, преко Црне Горе, па да Албаније, а најпосећенији је, због безбедности и туристичке инфраструктуре, црногорски национални парк. Пошто се у њему кампује, последње снабдевање намирницама обавља се у варошици Гусиње, одакле многобројни посетиоци, било да су љубитељи планинарења или маунтибајкинга, крећу ка селу Вусиње.

Главна рута ка срцу планина почиње крај десетак метара високог слапа Грље, који се, грмећи, сурвава у понор, брзу и бистру планинску реку која тече уз макадамски пут кроз прелепу ледничку долину Ропојане. Туда је све до почетка 20. века пролазио важан каравански друм од Скадра ка Пећи, а у Првом светском рату су овуда, по најстрашнијој зими, ишле колоне избеглица из Србије.

Лети је ова стаза изузетно популарна - на њој се могу наћи љубитељи планинарења из целе Европе, а највише је гостију из Србије који обично искористе викенд за уживање на Проклетијама. Репортер "Новости" се у те врлети упутио заједно с планинарима београдских клубова "Копаоник" и "Пртилице" који су кренули у освајање Росног врха, највише тачке Црне Горе, на 2.528 метара надморске висине.

Они су, пратећи трасу старог караванског пута, стигли до Застана, скровитог платоа у средишту високе стеновите круне. Ту се налази напуштена караула Војске Југославије коју данас за смештај користе планинари и пастири који напасају стоку мирисним биљем, међу којим је чак 60 лековитих врста.

У Застану, они који желе да уживају у савршеној тишини проклетијске ноћи и блескању милиона свитаца спавају у шаторима, а зимогрожљивији у караули.

Рано ујутро, планинарске екипе на извору ледене воде узимају залихе за напорне стазе које воде до Језерског врха, највише тачке Проклетија, неколико километара у дубини Албаније, и нешто нижег Росног врха, у Црној Гори.


Ови врхови се из неког разлога данас називају албанизованим верзијама српских имена, Маја Језерце и Маја Росит.



ПОСЛАСТИЦЕ ЗА МЕДВЕДЕ

ХОДАЈУЋИ долином Ропојана, посетилац остаје без даха при погледу на невероватне вертикалне назубљене зидове Проклетија на којима акробатски и упорно расту жилави борови.

Око два и по километра од водопада Грље налазе се пролећно пенушаво врело и водопад Скакавац и прелепо, кристално бистро језерце Савино око, названо тако у част српског светитеља. Све време крај стазе се могу брати мирисне црвене шумске јагоде, које су посластица и за планинаре и за овдашње медведе, због којих локални пчелари држе кошнице у металним кавезима.

* Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"