СА обронака Таре, Стапари се спуштају до обода Ужица кроз планински, а затим кроз умерени климатски појас у клисури Ђетиње: ова шароликост природи је омогућила да баш ту "нацрта" дивне стеновите обронке, термалне изворе и водопаде, крашку пећину Мегару, ту су и важни историјски локалитети попут римског гробља, археолошког налазишта Стапарска градина и лековитог извора Савин камен... Иако до ове лепоте воде три пута, она је дуго била заборављена, а онда су неким чудом у Ужицу и Београду, у Верони и Берлину, прочуо добар глас о селу названом по старинским дрвеним стаповима за чување кајмака и сира.

Изненадна слава овог ужичког бисера није сама од себе дошла. Фотограф из Стапара Неђо Мирковић, са председником месне заједнице и вољним мештанима, оживео је културну баштину и природне лепоте села. Направили су интернет-сајт посвећен Стапарима, засули су друштвене мреже заборављеном лепотом, а свет није могао остати равнодушан. Тако је почело, а Стапари су претходних дана стигли и у град Ромеа и Јулије. У Верони је уприличено - „Стапарско посело“.

Стапарска "веза" у Верони су Ужичанке, сестре Биљана и Мирјана Бошњаковић, из удружења "Либре". У истоименом простору у Верони, где се обично окупљају уметници и филозофи, вече "На српском за вас" одушевило је посетиоце: читан је путопис доктора наука Клаудија Њакаринија, настао прошлог лета у Стапарима и ужичком крају, отворена је изложба фотографија "Стапари и околина" Ђанлуке де Сантија, промовисана је Андрићева "На Дрини ћуприја", чуле су се балканске мелодије, пила се ужичка шљивовица...

"УЖИЧКА КАВГА" ЗА НЕМЦЕ

БАШ као у Верони, Стапари ће се на сличан начин ускоро представити и у Немачкој. Чуће се у Берлину, како је у другом веку пре нове ере илирско-келтско племе Партини имало своје светилиште у пећини Мегара, научиће зашто се устанак против Турака овде звао "Ужичка кавга", а водопаде на Дивјаковића врелу, овдашњу бању, Савин крст, римско гробље и природне лепоте Стапара од којих застаје дах, видеће на фотографијама.