Кажу да ако ниси видео Андалузију ниси видео Шпанију. А Андалузија се не може замислити без Севиље, њене престонице, познате по кориди, Севиљском берберину, родном месту Дон Жуана, укусним тапасима и маварској архитектури.

Смештена је на југу земље и са скоро милион становника четврта је по величини метропола у Шпанији. Иако се налази у континенталном делу, на 150 км од Малаге, односно Средоземног мора, и исто толико од Гибралтара, карактерише је медитеранска клима.
Вероватно је од утицаја чињеница да је на надморској висини од само 6 метара, тако да су просечне годишње температуре око 18 степени. Са Атлантским океаном, од којег је удаљена око 50 км, повезана је реком Гвадалкивир (у преводу велика река) којој може да захвали што је вековима била главна лука и светски центар и која јој је отворила пут раскоши, сјаја и богатства.

Данас се реком више не плови за Америку и у колонијална освајања, али је Севиља остала привредни, културни и финансијски центар југа Шпаније.
Шетајући овим прелепим градом дах вам застаје на сваком кораку и на коју год страну да кренете од централног Трга победе пут ће вас одвести до неке незаобилазне туристичке атракције.

Током историје смењивале су се разне културе и утицаји, од Феничана, Римљана, Мавара и Јевреја до Хришћана и то је она права Шпанија о којој сањамо - са традицијом, душом и неспојивим разликама, које, уклопљене у једну целину, овај град чине фасцинантним. Свака кућа односно фасада може да исприча неку интересантну причу и сваки патио (двориште) чува неку тајну.

Градом доминира катедрала, трећа по величини на свету, са чувеним звоником Хиралда, високим 98 м, који је настао адаптацијом минарета. Као и већина цркава у Андалузији и ова је настала реконструкцијом постојеће джамије, а свој сјај и величину дугује хришћанским владарима који су имали слуха за лепоту арапске архитектуре, па су уз минимална рушења дограђивали постојеће здање. Додуше намера им је била да свако ко је погледа помисли да су то само луди људи могли да саграде па је тако по величини надмашила и чувену Аја Софију.
Осим богатства стилова, преко арапског, готског, ренесансног до барокног, највећег олтара на свету, где је уграђено више од две тоне злата, најстаријих оргуља, грандиозних капела, дворишта са поморанджама, Муриљових слика, катедрала поносно чува и Колумбов гроб. Још се воде полемике да ли се ту заиста налазе посмртни остаци великог морепловца, али оно што је сигурно његов маузолеј је несвакидашњи - ковчег на раменима носе четири „краља“.
Како и доликује човеку који је открио Америку.
Три сата није довољно да се обиђе ово импозантно здање, а још више је потребно за чаробни Алказар, прву европску краљевску резиденцију са раскошним палатама и бајковитим вртовима, који се налази насупрот катедрале и који је од Трга победе одвојен Лављим вратима. Арапи су је градили у периоду од 12.-14. века и заиста је срећа да хришћански владари нису били претерано сујетни па су наставили проширење здања и уређење вртова комбинацијом маварског и енглеског стила.

Човек би могао годинама да лута а да не уочи све детаље који овај простор чине посебним. Сигурно да постоје раскошније палате са још лепшим баштама, али овај простор крије неку мистичност насталу преплитањем култура и векова. Једнако заокупљају пажњу и дивљење буде таписерије и мозаици по зидовима, Салон амбасадора са гипсаним сводовима, Врт песника, или, пак, онај намењен девицама. Идеја да се крене ка Индији, у потрази за зачинима, вероватно је настала у једном од салона или на баштенској клупи овог велелепног здања.
И тако је, захваљујући амбицији краљице Изабеле и радозналости једног морепловца, откривен нови континент, а Шпанија постала светска сила.
Сва роба која је довожена из новог света морала ја да „прође“ кроз Златни торањ, који је на самој реци. Међу том робом су и намирнице без којих је немогуће замислити данашњи живот – кромпир, парадајз, чоколада и дуван. И чувени Магелан се одатле отиснуо на пут око света. Као и Америго Веспучи.
Иако торањ више није опточен златом, представља битно историјско наслеђе, јер се ту чувају географске карте, макете бродова, топови, портрети морепловаца, уопште слике једног славног времена.

Од некадашње осматрачнице, барутане и затвора настао је Поморски музеј са видиковцем, одакле се пружа поглед на целу Севиљу са свим њеним знаменитостима – ареном, парковима, зградом универзитета, градском кућом, мостовима, најчувенијим хотелом Алфонсо XИИИ и свакако катедралом и алказаром.

Несвакидашњим градским шармом издваја се Јеврејска четврт, са уским уличицама, слатким трговима, прелепим сувенирницама, ресторанима са најбољим тапасима у целој Шпанији, кућама са цветним балконима и прелепим патијима (двориштима), где је први пут изведена опера Кармен и где је своје прве кораке начинио чувени барокни сликар Бартоломео Муриљо. И његов савременик Веласкез је такође рођен у Севиљи али ју је већ са двадесет година напустио и отишао у Мадрид као званични сликар на двору Филипа ИВ.

Један од најлепших тргова Севиље, Пласа Еспања, довршен је двадесетих година прошлог века, у нео-маварском стилу, за потребе Иберо-америчке изложбе и налази се наспрам парка Марије Лујзе, препуног белим голубовима, који важи за један од првих јавних паркова у Европи. Велики плато са фонтаном, мостићи над каналом којим туристи пролазе у гондолама и велелепна палата од опеке, украшена керамиком у маварском стилу, чине овај простор јединственим. Не може се замислити бољи склад боја, облика и детаља, а посебан шмек читавом тргу даје клупа по ободу дворца са дивним мозаицима градова Шпаније израђеним у мајолици. Данас су ту смештена разна локална министарства.

Улаз за све што вреди видети у Севиљи се наравно плаћа. Цене су разнолике и крећу се од 8 до 15 евра. Да би се избегле огромне свакодневне гужве најбоље је за посету изабрати време ручка, јер тада ћете без иакаквих проблема ући на миру обићи све што желите.
Раздаљине нису занемарљиве, али се најбољи утисак стиче ако град обилазите пешке. Додуше, у уским улицама старог дела града аутомобили и не могу да пролазе. За оне романтичне прави избор су фијакери, којих има по целом централном тргу и за 40€ четири особе могу сат времена обилазити најзначајнија места у Севиљи. И градски превоз је одличан, посебно је интересантно када трамвај пролази кроз пешачку зону поред катедрале, где се слива река туриста и где трамвајджија не пропушта пешаке, већ они понекад пропусте трамвај.
Невероватно, као уосталом и све у Севиљи.

Када сте у прелепој Андалузији, и посебно у Севиљи, препорука је да одгледате бар једну борбу с биковима у чувеној арени Маестранца која може да прими 14 хиљада људи. Познаваоци тврде да се баш ту одржавају најбоље кориде на свету, и да је за њихово извођење плакате својевремено правио и сам Пикасо. Уколико се на време резервишу улазнице се могу купити веома повољно, за 15 евра, а ако останете на милост и немилост бројним тапкарошима за задовољство кориде мораћете да платите чак и 75 евра по особи. Проблем је што су карте углавном распродате месец дана унапред.

Онима склоним другим ужицима најбоље је да оду до неког од бројних барова и поруче чашу или флашу неког од чувених севиљских вина и предају се уживању. Одједном ту искрсне и нека гитара, и уз лаке ноте, заборавите да вам одмор полако истиче и да морате даље.
У сваком случају, ко једном посети Севиљу на може одолети њеном шарму. Опијени њим, у једном тренутку поверујете у снове и да су чуда заиста могућа. Зато правац Севиља!

БОГАТСТВО УКУСА
Тапаси су традиционално шпанско јело, односно начин сервирања, и настали су баш у Севиљи. Тапас у преводу значи тањир и за разлику од осталог дела Шпаније, где се обично служе тањири са шунком, сиром, печеним папричицама или кромпиром, у Андалузији су то углавном неке врсте гулаша, пржене рибе, разне салате, гаспаћо, лигње, паеља, спанаћ, или неки од чувених специјалитета у шта се убраја и реп од бика у сосу. Тапас је од 2,5 - 3 евра, али ако наручите пладањ изненађења са седам различитих јела, наравно без бирања, стајаће вас само 15 евра.
Немојте пропустити прилику да пробате и топљену чоколаду (2 до 3 евра) која у Севиљи има посебан укус, вероватно јер је ту први пут и дошла у сусрет са Европом.

МАКАРЕНА
На главном тргу истоименог кварта певају се песме локалним девојкама, и баш ту је настао и познати планетарни хит Макарена, када су два средовечна господина својим шармом освојила свет. Додуше Макарена није било која девојка, већ је заштитница тореадора и цигана, па не чуди што је Исус у цркви посвећеној овој светици представљен као тамнопут младић.

ФИКУСИ И ПАЛМЕ
Постоје заговорници озбиљне тезе да Европа заправо престаје тамо где почиње Андалузија, а да права Шпанија креће тек од Севиље. Осим менталитета, архитектуре и ватромета боја, облика и укуса, томе у прилог говоре и бројни дрвореди севиљских палми и фикуса који достижу висину и до 15 метара. Као да се нека друга држава и неки други народ одједном појаве пред вама.
Са својим навикама и опуштеним односом према обавезама и послу, жамором и препуним кафеима и ресторанима осећаћете се као да сте у Србији. Само је све некако раскошније, топлије и чистије. Нема тога шта предузимљиви Андалужани у својој престоници неће понудити да видите или пробате.
Од вожње реком чијим током су започела сва открића модерног света, заустављањем испод шест предивних мостова од којих је један пројектовао Ајфел, до посете острву Картхилу где је организован Експо 92. и на коме се заљубљеницима у модерну архитектуру пружа јединствена прилика да сагледају футуристички приказ свих могућих изложбених простора.
У Севиљи, иначе препуној историје, то само појачава ионако невроватне контрасте.