ПЕНЗИОНЕРКЕ и деца главни су - туристи Србије, а кључна туристичка места и даље су бање и планине! Већина наших туристичких места, наиме, живи од екскурзија или "термос-туриста" који - путују на рачун ПИО фонда, у соби кувају кафу и пију је на клупи.

Упркос томе што, статистички гледано, непрестано расте број страних туриста, домаћи гост је и даље "кичма" нашег туризма. Истина, број домаћих гостију је непрестано у опадању, што брине све туристичке раднике. Јер, не рачунајући госте из Републике Српске, од странаца се не живи.Наиме, процењује се да лањски девизни приход од туризма неће достићи ни милијарду долара.

- Тек када домаћи гости напуне неку дестинацију, и странци почну да долазе - каже Александар Сеничић, директор ЈУТА. - Само око 15 одсто странаца у Србију долази кроз пакет-аранжман, а највећа зарада нам је од путарина и успутних делатности! Рекламе на страним каналима су депласиране, промоција туризма се ради тако што се субвенционише долазак странаца и даје новац на локалном нивоу. Наравно, много више ваља радити са домаћим туристима, јер су добри потрошачи.

Просечан гост београдског хотела је исти као и у бечком: пословни човек са добрим приходима, стар од 35 до 50 година, који борави два дана у хотелу са четири звездице. Ту се сличност између Београда и Беча завршава. Јер, српска престоница годишње има око пола милиона страних туриста (читава Србија једва два милиона), док Беч има 23 милиона! Само у Бечу успешно ради 420 хотела који нуде 55.000 кревета, док у читавој Србији постоји једва - 260 хотела и око 25.000 кревета.

- Попуњеност соба у престоничким хотелима је 45 одсто и престоница има проблема да напуни собе током викенда - каже Александар Васиљевић, хотелијер и председник Скупштине удружења хотелијера (ХОРЕС). - Само 33 одсто гостију су туристи, остали су "пословњаци". Манифестације и догађаји привлаче госте, али и редовне кружне туре, какве се организују за азијске госте.

КАКО РАДЕ ДРУГИ Хрватска годинама даје новац агенцијама "по глави" доведеног туристе. Македонија субвенционише довођење група из Холандије, па Охрид сада има 80.000 долазака. Црна Гора припрема закон о укидању ПДВ-а онима који доводе туристе, а Египат плаћа свако празно место у чартер-авиону. У нашој земљи ништа од тога не постоји, а сваке године затвори се понека агенција која ради рецептивни туризам.

Ко су странци који долазе у Србију? Најисплативији су "пословњаци". Јер, према проценама Туристичке организације Србије, у Србији потроше 600 евра. Највише новца остављају фармацеути, дуванджије, медицинари и државна администрација. Конгреси су исплативи, али долазак индивидуалаца још више, јер су они - повратници. Од осталих европских гостију мршава је зарада, пошто стижу возом или нискобуджетним авио-компанијама, спавају у хостелима и апартманима и једу у пекарама и на киосцима.

Код нас је раширено мишљење да је Војводина најпознатији и најпосећенији туристички регион. Али, Војводина има мање туриста и ноћења од - источне Србије. Окосница српског туризма су, иначе, Шумадија и западна Србија. То не чуди, јер су туристи половину кревета "угрејали" у Врњачкој Бањи и на Златибору.

- Потребно је да се промени структура гостију, а као најбоље трошаджије показале су се породице - каже Горан Каравесовић из ТО Врњачка Бања. - Породице узимају добар смештај, једу колаче, пију сокове, купују сувенире. Читав град живи од таквих гостију.

КИНЕЗИ ТУРИСТИ БУДУЋНОСТИ

ПРЕМА статистичким подацима, Србију је ове године посетило 40 одсто више кинеских туриста него лане. У Србији је, дакле, боравило, 4.633 кинеских туриста који су остварили 13.000 ноћења. Туристички радници су уверени да је реч о кинеским радницима који граде мост преко Дунава, јер више не постоји формулар који раздваја туристичке од пословних долазака. За кинеске туристе се отимају све туристичке силе, а у Бечу кажу да се тек припремају за њих: пишу се брошуре, ознаке у музејима...