Након величанственог почетка своје велике регионалне турнеје „The MagicTour“ у родном Сплиту, у коме је оставила без даха препуну Арену, Северина Којић 23. новембра стиже у Београд, доносећи светску продукцију концерта, али пре свега емоцију за коју тврди да је најважнија.

Уочи још једног сензационалног спектакла у Штарк Арени, за наш лист најпопуларнија регионална певачица открива неке детаље из свог живота који су допринели њеном пословном успеху, али и срећи на приватном плану.


* Када се данас окренете и сагледате свој пут, какав је осећај?


- Све што сам прошла ме је хранило и изграђивало, пре свега у музици, што је мени и најважније. У животу су ми се догађале сјајне ствари, почев од глуме, преко музике и све оно што у детињству нисам хтела, као што је рецимо бављење глумом, то ме је на један начин дочекало и испоставило се као добро. Тако да, колико год ми хтели или не хтели нешто, оно што нам је додељено да у животу направимо, то ће се и десити.


* Неко сте ко од самог почетка каријере добро познаје правила шоубизниса и естраде. Колико сте успели да поставите своја и тако остварите успех?


- Мислим да је то неки мој микс, оно што бих назвала моје тражење. Мене су представљали као припадника естраде, а ја уопште нисам размишљала на тај начин. Моја потреба за неким песмама није била само да бих нешто радила и намерно направила нешто другачије, то је једноставно у мени чучало. Сећам се песме „Моја штикла“ са којом смо ишли на Еуросонг. То нико не би отпевао, али ја се нисам либила да снимам ствари које су мене радовале и веселиле. Мене аплауз више не занима. То сам добила. Занима ме само да ја будем срећна. Раније ми се та потреба обијала о главу, али упркос томе, никада нисам хтела да кочим себе. Као мала, од Лепе Смоје сам добила два сјајна савета - увек носи чарапе кад си на бини и никад немој да поверујеш у сопствену слику на екрану. То је то.


- Та слика на екрану је често толико искривљена, да се не зна шта је истина. Колико је „живот звезде“ само илузија, а да се иза њега, у вашем случају, крије нешто сасвим друго?


- Не знам како други гледају на тај „живот звезде“, али мислим да се некако погрешно љуте, јер, заправо, ми данас живимо у времену када нам прљају главе сензационализмом, кад су политичари главни, а не, рецимо, „Бијело дугме“ или неки други генијални бенд. Сваког дана на телевизији видимо неке људе који нас плаше, и мислим да је та политика страха јако лоша и да више не можемо да се одбранимо од тога. Који год програм да окренете плаше нас. И онда, некако морате да створите свој свет и да се уопште не осврћете на спољни, а посебно не на таблоиде и неке новине које прљају и руке, а камоли мозак.

Фото АТА Images/Антонио Ахел

* Шта чини ваш свет?


- Мој живот је музика, мој живот је сцена у сваком смислу. Са свим људима са којима сам хтела да радим, а никада то нисам изговорила, успела сам. Све ми се остварило! То су оне мале, скривене жеље, које не изговарате а надате им се, верујете, и напорно радите да их остварите. Мој живот је био пребогат до сада, заиста сам живела пуним плућима. Питала ме је једна ваша колегиница да ли се бојим да ће ме супруг оставити јер је млађи. Па колико пута су људи остављали дупло млађе од мене, и ништа. То су неке ствари које немају везе са истином, него са тим колективним размишљањем, које ја не прихватам. Неко би рекао да ме је то неприхватање пуно коштало, а мени је било велика школа.


Прочитајте и: Severina otvorila dušu za "Novosti": Ja sam pancir na grudima mog deteta


* Да ли сте некада били Сама на сцени, како гласи назив једне ваше песме и шта су вам ти тренуци донели?


- То је песма коју је написао Арсен Дедић 2004. године. У животу постоје зли људи, ја тако учим и сина, и живот генерално кажњава све нас, неке праведно, неке не, али са ове временске дистанце, успела сам да се издигнем изнад свега што ми се тада догодило. То је била веома ружна ствар, коју је из глупости и злобе урадила једна особа. Знам ко је, сазнала сам прошле године, и небитно је, али кад прођете то јавно срамоћење, онда, хтели не хтели, морате да научите да се изборите са тим. У једном моменту, у том периоду, назвао ме је Арсен, јер смо били веома блиски и рекао ми: „Колегинице, чуо сам да вам је изашао неки филм, али да нема музику, па се препоручујем, ја сам филмски композитор.“ То је било предивно. Никада нећу заборавити ту подршку. Било је много таквих људи и осећала сам се веома срећно и привилеговано. Након тога ми је рекао: „Мала, написао сам једну песму за тебе. Дођи.“ То је била песма Сама на сцени, апсолутно примерена за тај период, и знате, кад имате такву песму од Арсена, онда је све ово друго небитно.

Фото АТА Images/Антонио Ахел

* Хоће ли београдски концерт превазићи претходне и шта ће, у складу са називом турнеје, на њему бити најмагичније?


- Не могу то да вам откријем, али сам захвална београдској публици на љубави и поверењу током свих ових година. Кад сам први пут имала концерт у Арени мислила сам да пола мог репертоара људи не знају, јер сам деведесетихгодина имала велике успехе у Хрватској, али нисам веровала да то допире довде. Међутим, када сам први пут, пре десет година, чула да Београд пева „Далматинку“, то је за мене био неописив осећај среће и повезивања, осећај да музика заиста спаја људе, да нам не могу ништа ови који тврде супротно и да границе бришемо ми који имамо отворено срце за све нације, а не они са лажима у џепу. Мислим да је то велики успех. И овог пута ћемо певати старе и нове песме и зато то зовем концерт за целу породицу, а најмагичнији тренутак ће бити кад ја певам са публиком. Најбитнија је емоција. Имаћемоспектакуларан шоу, али оно што нећемо изгубити јесте најискренија емоција.


Прочитајте и: Skandal trese Hrvatsku: Bivši stilista optužio Severinu za krađu


* Носите север у имену. Шта носите у срцу?


* Сунце! Није ме то нико никада питао. Срце је извор свих наших емоција. Мислим да у срцу треба носити срећу, али да се та срећа мора вежбати и делити. Што више среће имате, имаћете и више тога да поделите. То вам је као лепеза. Увек је све пропорционално. И људи који су срећни имају проблеме, туге, тешке животне ситуације, али је увек, на крају дана, важно збројити само лепе тренутке, а ове несрећне треба брзо прећи, ухватити се у коштац са животом и заборавити их. Најискреније могу да кажем да јесам срећна и да ми је срце испуњено.


Фото АТА Images/Антонио Ахел