БЕНД који је позлаћеним словима уписан у историју рокенрола на овим просторима "Парни ваљак" у суботу 9. новембра (20.30) великим београдским концертом у "Штарк арени", у склопу турнеје "Рунда 44", обележиће управо толико година постојања, и највећу дворану у региону поново уздрмати непролазним хитовима, баш као 2010. и 2014. године. Аки Рахимовски, Хусеин Хасанефендић Хис и екипа пунили су минулих година и Сава центар, "Халу спортова", "Ташмајдан", Ушће на "Бир фесту", али сваки нови њихов долазак у Београд представља велику радост, јер је врхунски рок-спектакл загарантован. Из свих грла певаће се и старо и новије, и брзо и споро - "Јесен у мени", "Све још мирише на њу", "Ухвати ритам", "Проклета недеља", "Само ти", "Угаси ме"...

- Долазимо с новим албумом, али и са обавезним штивом, као и са неким песмама које нису биле пре у плану - најављује Аки Рахимовски за "Новости". - Много је нумера, али увек неко на крају концерта викне да нисмо свирали ово или оно.

Поредећи београдске концерте "Ваљка" за време Југославије и сада, Аки каже:

- Од 2010, кад смо се вратили, стасао је талас клинаца који су нас препознали захваљујући родитељима, можда и деди (смех). Данас 18-годишњаци у првим редовима певају "Страницу дневника". Свежа крв је вратила "Ваљак" у живот. Направили смо четири године паузе. Рекли смо - доста је три деценије бити успешан на сцени. Било је замора материјала, много смо се трошили, нисмо имали испод 120 концерата годишње.

По повратку на сцену, приступ је, каже Аки, постао другачији.

- Мање се свира, а концерти су квалитетнији. И данас енергија пршти на све стране, али се мало другачије живи, све у циљу да не разочарамо људе. Ми смо, по причама колега и посетилаца, најбољи концертни састав, и то мора да се оправда. Најважније је бити искрен према својој публици. Једанпут можеш да слажеш, али не и други пут.

"Парни ваљак" спада међу праве "рок диносаурусе". На помен још старије "ЈУ групе", Аки се сетио давних времена.

- Кад смо почели да радимо, они су славили пет година постојања. Ми смо тад размишљали - пет година, ко ће то да доживи... Били смо заједно на турнеји, са нама су наступали и "Фаундејшнс". Имали смо пуне дворане, од Љубљане до Скопља. Добили смо шансу да се покажемо, са само једним снимљеним синглом. Друге године смо већ били на 140 концерата.

Фото А. Станковић




Оба бенда и даље "дрмају" регионалном сценом, као и "Рибља чорба", "Галија", "Прљаво казалиште"... Сви са "годином производње" седамдесетих. Као да нема правих наследника...

- Што се тиче "Ваљка", не - децидиран је Аки. - Постоје млади, добри бендови и у Хрватској и у Србији, али ми смо имали срећу да почнемо 1975, кад су биле плоче и кад се чекало у реду да изађе албум. Ниси имао мобилне телефоне, интернет. Био си осуђен на оно што врте радио, телевизија, и шта се свира на концертима. Ми смо у том периоду направили себи добру залиху песама. Кад смо дошли у Београд поново 2010, распродали смо две "Арене". То је доказ да је "Ваљак" бенд који не живи од старе славе.

Прави показатељ је, каже Рахимовски, прошлогодишњи албум "Вријеме".


ПРОЧИТАЈТЕ И:Prvi nastup u "Festu": "Letu štuke" ponovo pred beogradskom publikom



- Радили смо тако да пустимо сингл који се три месеца врти, па ако уђе у народ - уђе. У периоду од годину дана имали смо седам хитова. Ушли смо у студио, направили још четири, пет ствари и форматирали албум. Сад кад свирамо, рецимо, "Још увек сам млад", то више није ново. Публика је те песме невероватно прихватила.

Почело се у доба плоча, касета, али Аки каже да се "Ваљак" сјајно сналази у доба "Јутјуба".

- То је неминовност. "Јесен у мени" имала је 20 милиона прегледа, па ју је "Све још мирише на њу" престигла. Моја миљеница са новог албума "Откуд ти право" већ је стигла до милион прегледа.

Са друге стране, и плоче се поново враћају у моду.

- Све има своје време, али мислим да њих ништа не може да замени. Тај топли звук, то је лепота. Дигиталија је хладна, испеглана.


МУЗИКА ЈЕ УЖИТАК, СТРАСТ И ИЗАЗОВ

УПИТАН да ли је током "44 рунде" било нокдауна, Рахимовски за наш лист уз осмех одговара:

- Није. Имали смо три поставе, али је свака радила за "Ваљак", и то с душом, Хус донесе песму, ми је послушамо и - или нам се свиди, или не. То је демократија. Сви радимо на песми, што је најважније. Друго - овај наш посао заправо није посао, већ ужитак, страст, изазов. То се пренесе и на посетиоце, и после прве песме више не постоје "Ваљак" и публика, већ само један велики "Ваљак", а поготово сада кад су ту три, четири генерације. Ми смо "саундтрек" сваког 44-годишњака.