Прошле године у ово време, легендарни Шабан Шаулић је своју животну исповест поделио са читаоцима "Вечерњих новости", поводом јубилеја нашег листа, и тај интервју је остао упамћен и записан као један од његових најлепших и најискренијих. Нажалост, и један од последњих...

Остале су песме, неизбрисив траг и сећања. Тим трагом, уз песму и успомене, данас корача Илда Шаулић, која поносно и са великим пијететом говори о свом оцу, који јој је у аманет оставио не само песме, већ и срећу и утеху.

*Да ли сте задовољни постигнутим после деценија на музичкој сцени?

- На самом почетку сам знала како желим да формирам своју каријеру. Никада се нисам приклањала трендовима, имала сам свој правац и остала доследна себи, што су људи и препознали. Понекад није лоше бити мало другачији, а моје песме се разликују од онога што је тренутно актуелно и у томе је њихова вредност. Сигурно је да има људи којима се то не допада, али мислим да су у већини они којима моја музика и моје присуство на естради пријају и којима је лепо кад ме виде и чују. Да ли је то тежи пут, вероватно јесте, али ја волим своју златну средину и не бих је мењала ни за какве тренутне успехе, зарад веће популарности или интензивнијег присуства у медијима. Појављујем се онда кад за то имам добре разлоге и верујем да сам на исправном путу који ће ми донети трајање, што је у овом послу и најважније.

*Одрасли сте уз најлепшу народну музику. Да ли је ваш пут уопште и могао да буде другачији?

- Када одрастате у таквом окружењу, поред човека који је био и остао непревазиђен у свом послу, онда је природно да вас то одреди на много начина. Не знам да ли ће се и за сто година родити неко ко ће таквим гласом, са толико емоција и на тако посебан начин да пева, као што је Шабан умео. То је пренето на мене, ја сам из куће то понела кад сам одлучила да кренем истим путем као и он. Његова каријера је била моја смерница у смислу квалитета, одабира правих текстова и лепих песама. Важно ми је да његово поверење, у том смислу, нисам изневерила.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ГДЕ ГОД ДА СИ, ЈА ЈОШ ЧЕКАМ ТЕ: Илда Шаулић посветила "Сузу" Шабану (ВИДЕО)

*Шта значи бити ћерка Шабана Шаулића?

- Огромну привилегију. Он је био изузетно благ и као родитељ и супруг, и као пријатељ и уметник. Ненаметљив, топао и природан човек, уз ког су одрастање, живот и упијање његове мудрости и врлина представљали велико задовољство и срећу. Иза њега је остала ненадокнадива празнина, али оно што је оставио иза себе и што ће заувек трајати је његова музика, која је, уједно, и мој велики понос за цео живот.

*Носио је титулу краља народне музике. Како је носио "круну" оца?

- Био је предиван отац који никада није имао неке велике замерке. Говорим како у своје, тако и у име сестре и брата. Увек нам се обраћао смиреним тоном, насмејано и пажљиво. Сигурно је да је имао разлога да понекад подвикне или да нам нешто забрани, али он то, заиста, никад није чинио. Увек нам је пружао могућност да будемо своји. Мислим да је био поносан на нас, јер смо израсли у добре, честите људе и да је, без обзира на његову каријеру и велики успех, био најсрећнији што нам је породица сложна и хармонична, а то је и сам често говорио.

*У чему је била тајна његовог гласа, емоције, душе и његових песама?

- Мислим да то не може да се опише речима. То је дар од Бога. Оно у шта сам сигурна је да су сви велики људи изузетно природни и скромни, без обзира на успех који су остварили и огромну популарност коју су имали. Упознала сам многе који су у својим каријерама достигли максимум или чак били недостижни, као што је и мој отац, али никада нису изгубили своју људскост. Тако да ту нема никакве тајне или рецепта. Верујем да је то самим рођењем предодређено.

*Коју успомену никада нећете заборавити и због чега?

- Има их много, али наш први заједнички наступ никада нећу заборавити. Моја песма "Стани, душо, да те испратим" је у Тузли проглашена за најбољу те године, и када сам изашла на сцену да примим награду, он је кренуо са мном. Отпевали смо заједно једну песму и то је тренутак који ћу памтити целог живота. После је било још много заједничких наступа, али је тај први био посебан, јер је за мене, до тада, било незамисливо да ћу икада моћи са њим да делим сцену. Кад доживите тако нешто, схватите да сте остварили неке од својих највећих снова.

*У чему сте били најсличнији?

- Ја сам била његова мезимица. Умели смо да се разумемо погледом, без речи, и то је била само наша, специфична спона. С друге стране, почела сам да се бавим истим послом, па нас је љубав према музици још више везала. Током последњих десет година много времена смо провели заједно, путујући и наступајући, па смо се још више зближили и надокнадили све што смо, можда, пропустили током мог детињства и одрастања. Нас двоје смо дефинитивно били једна душа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ИЛДА ШАУЛИЋ ПРВИ ПУТ НАСТУПИЛА ПОСЛЕ СМРТИ ОЦА: Мој Шабан ме гледа са неба

*Нисте имали прилику да се опростите. Да ли је песма "Суза", на један начин, све оно што сте одувек желели да му кажете?

- Ова песма је још пре десет година написана за мене, али је тада нисам осетила и нисам хтела да је отпевам. И како то само живот може да намести, пре два месеца сам се сетила те песме, и ако је уопште требало нешто да снимим поново, она је била права, јер ме везује за тату, као што, верујем, и друге људе подсећа на блиске особе које су изгубили. Свако има неког кога нема и сигурна сам да многи могу да се пронађу у стиховима ове песме. Ипак, много тога је остало недоречено, много тога му нисам рекла и мислим да је отишао кад ми је био најпотребнији.

*Једна од Шабанових најлепших песма је "Дајте ми утјеху". Која је ваша?

- Моја породица. Увек смо били сложни и веома везани и њихова подршка је, поред утехе, извор моје снаге, мог даљег бављења музиком, али и среће у животу. Утеха је и оно највредније што је остало иза тате - његова музика коју је оставио у аманет не само нама, као породици, него и свима који су га волели и који ће заувек моћи да слушају те непролазне песме. Певао је о свему што чини живот, о лепоти, срећи, о љубави, патњи и болу, о мајци и оцу, сестри, брату. Он ће увек бити присутан кроз своје предивне песме, да нам мало ублажи тугу и бол и опет улепша неке тренутке у животу.

"НЕ ОКРЕЋИ СЕ, КЋЕРИ"

ДА ли је некада рекао не окрећи се, кћери, како гласи ваша дуетска песма?

- Песма "Не окрећи се, кћери" говори о томе да увек морамо да идемо напред, да не треба гледати у прошлост и да ново сутра, ипак, може да донесе нешто много лепше. Данас, када размишљам о тим стиховима, у односу на његов одлазак, схватам да се ипак стално окрећем и враћам у време кад је био ту, и то ће ме сигурно пратити док год сам жива, али не заборављам да ми је увек говорио: "Главу горе! Само иди напред и ради оно што најбоље знаш."