УВОДНУ епизоду љубавно-историјске серије "Црвени месец", чија је радња смештена у период после победе Србије у балканским ратовима, а уочи Првог светског рата, према званичним подацима агенције "Нилсен", гледао је сваки други гледалац у Србији крај малих екрана. Млади глумци Ивана Дудић и Милош Ђуровић, у саги сценаристе и редитеља Романа Мајетића, тумаче главне ликове, ћерку аустријског дипломате Софију Бауман и српског официра Николу Станимировића. Екипа нашег листа посетила их је на сету у Шимановцима, у филмском граду Жељка Митровића, продуцента и идејног творца серије.

За 66. рођендан "Новости", Ивана нам је пожелела још много бројева, да дуго сарађујемо и останемо један од бољих листова. Милош нам је поручио да останемо доследни себи и пожелео много здравља и успеха запосленима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Управо на ТВ Пинк почиње историјски ТВ спектакл - серија “Црвени месец”

* Радите сваког дана, по 12 сати и снимили сте нешто више од 60 од укупно 120 епизода серије "Црвени месец". Изгледа да је са овим улогама дошло ваших пет минута...

ИВАНА: Захвална сам Роману Мајетићу зато што смо добили прилику да играмо носеће улоге у овакво великој серији. По његовим коментарима, после прве епизоде, оправдали смо његова очекивања, што је велика част за нас. Јер, није лако оправдати епоху, све је некако деликатније, него кaда се снима нешто савремено.

МИЛОШ: То је ударнички темпо не само за глумце, већ за целу екипу. Ово снимање за мене је као да сам служио војску која је мојој генерацији укинута. Много сам научио о самодисциплини. Сарадња са Романом је увек узбудљива, а његове критике мотивационе. Он је као добри дух, само се појави, ушета на снимање, све време је са нама.

* Имате ли сличности са ликом који тумачите? У чему се разликујете?

ИВАНА: Обе смо прзнице, имамо свој став и своје мишљење, које изговарамо гласно и јасно, макар и на своју штету. Софијa је заљубљиве природе, а ја нисам. Лик Софије је другачији од свих које сам до сада играла. То је за мене био изазов да покажем да поседујем и неку другу глумачку боју.

МИЛОШ: Немам много сличности са Николом, јер нисам служио војску, ћале је возио "југића", нисмо имали коње, а нисам имао ни уговорен брак. Међутим, обојица смо заљубљиве природе. Никола се истакао у балканским ратовима и борбама, што му даје додатну одговорност, јер носи орден Карађорђеве звезде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОФИЦИР У ЉУБАВНОМ ТРОУГЛУ: Нова домаћа мелодрама "Црвени месец"

* Да ли сте имали дублере у сценама јахања коња?

ИВАНА: Јахање је најлепши од свих спортова које сам пробала, јер сам имала прилику да седнем на животињу од 700 кг и да јој се препустим као и она мени. Научила сам да јашем и у галопу без седла, без дублера, кога нисам ни тражила. Четири месеца сам ишла на часове јахања, као да сам се спремала за такмичење.

МИЛОШ: Научио сам да јашем док смо снимали серију "Немањићи - рађање краљевине", тада сам се први пут упознао са коњима. Јахање се учи цео живот, може да се научи техника, али све зависи од животиње, јер коњ није аутомобил већ живо биће.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Занимљива прича о љубави у рату

* Како се слажете са Милошем, односно, Иваном?

ИВАНА: Милош и ја смо ко рогови у врећи! Шалим се, "класићи" смо, навикли смо једно на друго. Имамо дозволу да једно другоме кажемо све што мислимо. Обоје смо врло темпераментни, он се нервира због неких ствари, ја због других и онда једно друго тако нервирамо међусобно. Али, када се камере укључе, све изгледа најлепше на свету.

МИЛОШ: Ивана и ја смо из истог "легла", како је говорио наш професор Влада Јевтовић. Прва сцена коју сам имао са њом била је у представи "Трамвај звани жеља", она је играла Бланш, а ја Стенлија. Сцена је била толико емотивна и јака, да сам први пут осетио шта је то глума, оно када ухватиш тај магични тренутак, заиграш се и заборавиш на публику.

Ивана се припрема за сет

* Како проводите слободно време?

ИВАНА: Када имам слободног времена, недељом, одлазим код родитеља, у моју оазу мира, где се склоним од свега и свачега, као да сам отишла у другу државу, искључим телефон и нема ме. Тада дође и мој старији брат са женом и њиховом петомесечном бебом. Осталим данима, када снимам, пријатељи се шале са мном да сам као пензионер.

МИЛОШ: Дружим се са пријатељима који нису из овог посла. Они ме враћају у реалан живот. У новембру ћу, ако успем, да отпутујем у Париз, где имам доста пријатеља Француза, који ме стално зову да дођем. Кад видим мало света, упознам се са новим људима, културама, то ме чини квалитетнијом особом.

КАД КАРАЂОРЂЕ ОПОМИЊЕ

* A ПАМТИТЕ ли неку анегдоту са снимања?

- Једном сам на снимању имао пад концентрације, што је природно у овом процесу, који ће трајати девет месеци. Одједном, са костима ми се откачила Карађорђева звезда, што сам доживео као знак, као да ме Карађорђе лично опомиње и каже "враћај се у колосек, немаш право на грешку, играш главну улогу". У раду на овој серији доста сам ојачао веру и научио много о стрпљењу - открива Милош Ђуровић.

ХОЛИВУДСКА ПРИЧА О "АЈНЦЕРУ"

МИЛОШ је радио у једном кафићу као конобар, у коме га је приметио редитељ Срђан Кољевић који је дошао да попије кафу са ћерком. Рекао јој је да конобар има поглед као Гаврило Принцип, чији је лик Ђуровић касније тумачио у његовом филму "Бранио сам Младу Босну".

- Ишао сам трбухом за крухом и водио се идејом да се ништа неће десити ако седим у месту. У том тренутку је наишао тај "ајнцер" и добра екипа из кафића са којом и данас радо попијем кафу и понудим им се као испомоћ. Мени је то забавно, а боже здравља, једног дана ћу имати свој кафић - каже Милош Ђуровић.


СА ИСКРЕНИМ ЕМОЦИЈАМА НЕМА ГРЕШКЕ

ИВАНУ Дудић гледаћемо као полицајку Миланку и у четвртој сезони серије "Убице мог оца", а идуће године и као Уну Радовић у наставку "Истина и лажи". Софија, у "Црвеном месецу", има посебан однос са својом баком Наталијом (Олга Одановић), о чему Дудићева каже:

- Имала сам велику трему и мало сам се плашила, када сам сазнала ко ће играти Софијину баку, јер треба стати са једном таквом глумицом у кадар. Схватила сам да само треба да јој се препустим када сам у кадру с њом. Коју год сцену да смо радили, било је снимљено из првог или другог пута, јер када се укључе искрене емоције, не може да буде грешке - искрена је Ивана Дудић.


МОЈ РАНАЦ, МОЈА КУЋИЦА

* A ШТА волите да гледате на телевизији?

- Пред спавање гледам 24 Кичн и скупљам рецепте. Када је почело снимање "Црвеног месеца", сваког дана сам себи кувала и доносила ручак на сет. Али, када је почео интензивнији темпо, више и не једем. Ако снимамо дању, устајем у пола шест ујутру, а ако радимо по подне, око девет, када ми дан почиње са кафом и ћутањем од 40 минута, а онда може све даље. Тада спакујем у ранац "цео живот" и понесем га у Шимановце са собом, као моју кућицу - каже Ивана Дудић.