Средином јуна појавио се Мадонин четрнаести студијски албум под називом Мадаме X. Недуго затим најавила је и своју светску турнеју, овога пута позоришну турнеју са интимним музичким представама која ће у Европи бити само у Лондону, Паризу и Португалу.

Као што је традиција, након сваког новог албума Мадона се појављује на насловној страни магазина Оптимист и доносимо интервју који је дала за француских магазин за хомосексуалце Тету.

* Мадаме X је очигледновашвелики политички албум после American Life. Како сте дошлина ту идеју? Да ли осећатестрах, љутњу или вам је доста свега?

- Од свега помало. Страх ме је. Толико ствари које се догађају у свету ме плаше. Вероватно и тебе плаше. Али сам оптимиста. Мислим да је будућност пуна могућности. Надам се да сам успела да предочим своју љутњу и бес како бих направила музику пуну радости. Такође се надам да ће ове песме инспирисати људе да реагују. На тај начин треба да искористимо наш бес. Бесом нећемо променити свет. Осећам сваку емоцију коју си споменуо. За мене, на толико начина, овај албум је наставак албума Америцан Лифе."

* У песми "Killers Who Are Partying", певаш "Бићу Израел, ако је Израел заточен. Бићу ислам ако је ислам нападнут." Како ово треба да разумемо? Да желите да се поистоветиш са мањинама?

- Оно што Мирwаис и ја покушавамо да кажемо у овој песми је да не видимо подељен свет, већ као једну целину. И ја сам део тога. Ја видим себе као део душе Универзума. Не видим свет кроз категорије и етикете. Друштво воли да категорише, ставља етикете и дели људе: сиромашни, хомосексуалци, Африканци... зато што нам то даје осећај сигурности. Оно што ја кажем у овој песми је да ћу бити свака етикета коју људи покушају да ставе на нас. Ја ћу бити у првим редовима. Примићу ударце и хице. Зато што сам ја грађанин овог света и зато што је моја душа повезана са свим људима. Ја сам за све одговорна и морам да се бринем о њима. Ако једна особа пати, ја патим. За мене, ова песма је дело и изјава солидарности.

* Мирwаис је продуцирао шест песама са овог албума, укључујући и ову. Како је изгледао поновни сусрет?

- Никада нисмо прекинули контакт. Било је дивно радити поново са њим. 'Киллерс Wхо Аре Партyинг' је прва песма која је снимљена. То је политичка песма, али све што Мирwаис и ја радимо заједно, на крају испадне политичко. Зато што је то и његов начин размишљања. Гитару коју чујемо током увода у песму је узорак који сам снимила током фадо сесије. Такав звук гитаре је тачно оно што сам желела. Инспирисала ме је меланхолична мелодија и осећај такве музике. Аутентичност те музике коју сам чула свуда у Португалу ме је дирнула. Хтела сам да ова музика буде моја и мало модернија. Питала сам Мирwаиса: 'Шта мислиш да можеш да урадиш са тим? Да ли те инспирише?'. И наравно, јако му се допало.

* У песми "Дарк Баллет" ти певаш "Ваш свет је пун бола." Зар нистевише део тог "вашег света"?

- Не кажем да ваш свет није мој свет. Само кажем да овај свет где људима влада и доминира илузија славе и среће; који су робови друштвених мрежа; којима владају мучитељи који бесконачно дискриминишу људе. Ја одбијам да будем део тог света. Песма 'Дарк Баллет' била је инспирисана Јованком Орлеанком, и њеном причом. Песма представља тачку спајања. Мадаме X и Јованка Орлеанка се сједињују. Ја говорим њеним речима и њеним језиком и кажем: 'Не плашим се да умрем за оно у шта верујем'. И то је тачно оно што осећам.

* Да ли мислите да ће овај албум протрести музичку индустрију?

- Не могу да користим ту реч да бих описала своју музику. Пре бих искористила речи као: провокативно, конфликтно, емотивно, страствено. Надам се и инспиративно.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Ерос Рамацоти тражио сателитску антену и говеђи реп у сафту

* У уводу песме "I Rice", можемо да чујемо исечак говора Емме Гонзалез, девојке која је једна од преживелих после пуцњаве у средњој школи у Паркланду, која је постала икона и присталица контроле наоружања. Да ли сматрате да си инспирисала ову генерацију?

- Надам се да јесам. Томе тежим. Ја видим Ему као представницу и пионира њене генерације. Једноставно настављам да радим оно што сам одувек радила. Борим се за права жена и људи уопште. Борим се за једнакост.

* У песми "Меделлин", први сингл у овом албуму, присећате се прошлих дана, када сте имали17 година. Шта мислите о својој каријери?

- Мислим да сам доста тога морала да трпим. Сматрам да сам отклонила много баријера за жене које су дошле после мене. Али знам да наша борба још није готова, ни близу. Да будем искрена. И дан-данас се борим за исте ствари.

* "Like a Prayer" је изашла пре 30 година и изазвала је огромну контроверзу. Да ли покушаватето исто да урадите и данас?

- Искрено, када сам написала "Like a Prayer", нисам мислила да ће песма изазвати толику контроверзу. У ствари, спот је шокирао људе: чињеница да љубим црног свеца, да играм испред крстова који горе... људи су то схватили као богохуљење. Нисам ни на тренутак помислила да ће на тај начин схватити спот. Све ово је било јако контроверзно али то није била моја првобитна намера. Међутим, сада сам са намером субверзивна".

* Да ли осећате везу са ЛГБТ+ фановима? Да ли себе сматратегеј иконом?

- Мени је чудно да саму себе називам иконом. Имам среће што имам глас, и што могу да га користим да помогнем људима који га немају и да се борим за права људи чији се глас не чује. Мислим да је реч „икона“ нешто што други људи треба да ти дају. Ја не могу саму себе тако да ословљавам. Да ли ти мислиш да сам ја икона?

* Да ли је овај албум сећање на вашживот у Португалу?

- Послушао си га. Реци ми да ли је сећање на Португал и одавање признања фадо музици? И не само то. Доста тога је утицало на овај албум, ипак сам живела тамо. Али је очигледно Португал место где је овај албум рођен. Чак иако је доста тога утицало на овај албум, он је очито одраз мог живота у Португалу. Тамо имам кућу и често идем тамо. Мој син још увек игра фудбал у клубу Бенфица. Али ја живим у авионима. Небо је моја кућа. Надам се да добро говорим португалски. Имала сам доброг учитеља, Дино Д’Сантиаго. Много ми је помогао и упознао ме је са невероватним музичарима. Играо је огромну улогу у настанку овог албума"

* Ми не знамо Дино Д’Сантиага добро. Да ли можете више да нам испричате о вашој сарадњи?

- Он долази из места Цапе Верде, већина музичара са којима сам сарађивала и који су из тог места не говоре енглески. Он је био у студију када смо снимали. Рекао им је шта ја желим. Помогао ми је да оживим ове песме јер нисам ни на који начин могла да комуницирам са тим музичарима. На неки начин, захвалила сам им се за музику. Написали смо песму Фунана, која ће бити бонус песма. Имам још једну под називом Циао Белла, која није на делуx албуму. Певач Кими Дјабатé, који је из Гвинеје Бисао, пева у овој песми. Дино је тај који нас је упознао. Када смо се нашли да отпевамо песму, није знао реч енглеског. Дино је преводио, и доста ми је помогао. Песме Киллерс Wхо Аре Партyинг и Еxтреме Оццидент су инспирисане музичким стилом-морна. Послала сам им песме. Хтела сам да чујем његово мишљење. Хтела сам да чујем да ли он мисли да је песма аутентична. Његово одобрење ми је било веома битно.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Сем Смит више није он, него они

* Како бирате људе са којима сарађујете, као на пример Малума?

- То се деси веома природно. О томе одлучујем када некога упознам. Попијемо чашу шампањца и причамо о стварима које бисмо заједно могли да постигнемо. Да ти кажем истину, то није ништа посебно. Ослањам се на свој инстинкт. Ако ми се та особа допадне, онда можемо да сарађујемо.


Често сте сарађивалиса Французима Јеан-Паул Гаултиер, ЈР, Мартин Солвеиг, Мирwаис… Шта васвезује за њих?

- Да! Шта ме везује за Французе? То што не могу да их се отарасим (смех). Они су творци мојих највећих сарадњи. Мондино, Гаултиер, Мирwаис…Мислим да их волим јер су веома...трвдоглави. Они ми се супротстављају. Људи које си споменуо су велики интелектуалци, веома креативни и образовани. Делимо предивну синергију. (Она удара чашом о сто и врисне 'Аqуа пор фавор!' Сви скачу. Онда упире прстом у фотографа у гласно каже 'Ко је пустио папараце?! Ко си ти? Да ли те знам?' Фотограф застану, ужаснут 'То је Рицардо, Мадонин фотограф', њен публициста објашњава. Сви почињу да се смеју.)"

* На албуму, певате на португалском и шпанском. Да ли је то начин да оспорите доминацију енглеског језика у поп музици?

- Тачно тако! Волим идеју светске музике. Мрзим поделе. Не треба да делимо људе, зашто бисмо делили музику? Волела бих да укључим радио у Њујорку и да чујем људе како певају на шпанском, да одвезем ауто у Лисабон и слушам реггаетон или данцехалл. То је супер. Удаљити се од енглеског је изазов, али знаш да ја обожавам изазове.

(Оптимист.рс)