ЧАРИ глуме Миона Марковић осетила је са 12 година када је играла, и то мушку улогу, у школској представи. Одувек је волела да пева, плеше, и одмалена прижељкивала да се једног дана попне на сцену. За пријем на ФДУ потребна јој је била "трећа срећа". Међутим, каже, догодило се таман када је и требало, јер је ушла у класу славног глумца и веома цењеног професора - Драгана Петровића Пелета.

У протеклих годину дана лепу глумицу гледали смо чак у четири серије. Најпре као крчмарицу Зору у "Коренима", онда као принцезу Јелену Карађорђевић у "Краљу Петру", па као Кристину у драми "Јутро ће променити све"... а ових дана пратимо је и у "Жигосанима у рекету" (Прва ТВ). У овој хит серији, Миона има насловну улогу која јој је донела велику популарност.

- Када сам била на кастингу за лик Ане Марије, осетила сам да је моја. И заиста сам се обрадовала кад сам сазнала да ћу је играти. Тада сам била у друштву са Ивом Илинчић, колегиницом са класе, којој су, такође, тада рекли да ће у серији играти Теодору. После тога смо отишле на генералну пробу испита на ФДУ. Сећам се да је Пеле био љут на нас јер нешто нисмо урадиле како треба. Да бисмо га орасположиле, рекле смо му да смо добиле улогу, а он ће онако гласно, у његовом препознатљивом стилу: "Ма знам ја то". Баш смо биле срећне. То је за мене била велика ствар јер до тада су ми све улоге биле епизодне.

* Ову серију публика је одмах прихватила, да ли сте очекивали такву реакцију?

- Сви смо се потрудили да буде тако. Публика воли ту серију јер је носталгична, не оптерећује, има инетересантну причу, повезује различите генерације, оно и ово време. Драган Бјелогрлић има њух за овај народ, он је "летећи Београђанин" који уме да скроји све како треба и у прави час надомести када нешто фали.

* Као једна од најопаснијих, ваша јунакиња није нимало "лак залогај" за прво значајније искуство. Како сте је ви доживели?

- Ана Марија је веома интелигентна и амбицизна девојка. Нема окове који је вежу и нико се не усуђује да јој стане на пут. Затворена је, хладна, игра се са људима, одувек је имала новац и моћ, а и таленат да то искористи. Плашила бих се Ана Марије да је познајем. Зато ми је и изазов да је играм.

* Шта сте од ње научили?

- Често кажем да кад бих могла да се понашам као она, много тога би ми у животу било лакше да урадим. Она зна шта хоће и све ради без пардона, удара право у центар. Потпуно смо различите, али је обожавам зато што је све оно што ја нисам. Волела бих да тим њеним гласом причам чешће и да имам тај став.


Са Александром Радојичићем у серији "Жигосани у рекету"


* А будући да не преза ни од чега, на шта ће све још бити спремна у наставку приче?

- У суштини Ана Марија сада мења страну, јер схвата шта губи ако остане у комфорној зони кошаркашких момака. Добила је ултиматум од оца - да буде жена кошаркаша или моћна и утицајна. И она је преломила изабравши другу опцију. У другој сезони Ана Марија другачије изгледа, више као успешна пословна жена. Још је моћнија, а у неким моментима и опаснија од оца.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Виктор Тумбас: Џез је одувек мој живот


* Један од адута "Жигосаних..." је и одлична глумачка екипа. Каква је атмосфера у току снимања?

- На сету највише времена проводим у редакцији са Борисом Комненићем, Светозаром Цветковићем, Ђорђем Стојковићем, Тамаром Драгичевић. Борис Комненић је на снимањима стварно посебна персона. Дође у девет ујутро и каже добро вече (смех). Веома је духовит, све време се шали са свима, али се никад није десило да не зна текст, ма ни да се збуни. Понекад ме толико засмеје да кадар понављамо и по неколико пута. Невероватан је, иначе, сам је надградио свој лик. У великим серијама, као што је ова, сценарија настају успут. И када успеш да донесеш лик, онда писци пишу онако како си га и изнео. Борис је баш пример за то. Сећам се да је његова улога била екстремно досадна кад сам читала сценарио, али он је успео да изнесе нешто сасвим другачије.



* Кажете да вам је глума све, шта је у њој за вас посебно?

- Глума је најлепши посао на свету. Сваки дан си неко други и сваки посао радиш изпочетка, нема досаде и рутине. Једино што мораш увек јесте да се доказујеш, јер ниједна успешна улога не може да ти буде гаранција да ће и свака следећа бити таква.

* Сећате ли савета које вам је дао ваш отац, угледни историчар Предраг Марковић, када сте му саопштили да ћете уписати глуму?

- Тати је било најважније да будем срећна, задовољна и испуњена. Сећам се да се, када сам му рекла за Академију, нашалио да ће моја аутобиграфија да се зове "Хладно парче пице", као аниматору на дечјим рођенданима коме увек остане неко хладно парче пице (смех). Додао је и да је бити балерина једини гори посао од глумице, јер је краћи и тежи.



* А ко вам је био највећа подршка?

- Мој брат Вукан, старији од мене две године. У почетку су сви мислили да је моја жеља за глумом само нека од фаза. Знам да је Вукан први рекао: "Људи, па ово траје годинама, то је њена мисија". И био је у праву!

* Овог лета, тачније у јуну, завршили сте глуму. Које ћете Пелетове лекције заувек памтити?

- Често нам је говорио да би био педагошки монструм када би нас учио да глумимо као што то он ради. Пеле се труди да види аутентичност код сваког и то да негује. Уме да истакне и препозна све оно по чему сте другачији од других. Не филозофира много, практичан је и нема код њега теорије о глуми, једноставно, изађеш и наступаш. Знао је да нас челичи, учи сценском безобразлуку, јединству класе, како да чувамо себе и не будемо сујетни. Он је, пре свега, посебан човек, па самим тим и професор.


МОЈ ДЕДА ДОБРИЦА ЋОСИЋ


* ГЛЕДАЛИ смо вас и у серији "Корени", снимљеној према роману Добрице Ћосића. Будући да вам је славни писац деда-стриц, да ли вам је ова улога због тога посебно импоновала и сећате ли се дружења са њим?

- Ми смо као нека племенска фамилија. Има нас колико хоћеш и увек правимо велике гозбе за Ускрс, Божић, славе... Сећам се да је Добрица Ћосић редовно долазио на та породична дружења. Знам да је он био неко велики у мојим дечјим очима. Због тога сам, када сам добила улогу у "Коренима", осећала огромну одговорност. Текст својих сцена научила сам чак три месеца пре почетка снимања.


ВОЛИМ ПЛЕС ОКО ШИПКЕ


* ДА ли је истина да дан увек може да вам поправи пол денс (плес око шипке)?

- Да, јесте, то је као летење. Сјајна вештина, уметност, пре свега, спорт који је веома тежак. Много тога сам тренирала и ништа ми није било напорно као ово. То је као гимнастика у ваздуху. Има своја правила и ускоро постаје олимпијски спорт. Не можете одмах да савладате ту технику, морате да будете стрпљиви и упорни. Потребне су вам еластичност и огромна снага. Ја сам међу првим јавним личностима које се тиме баве и зато се трудим да разбијам предрасуде које неки према пол денсу имају.