ОД прадединих ћемана, преко виолончела до џез а капела! То је у најкраћем музичка судбина двадесетогодишњег Сомборца Виктора Тумбаса, студента Факултета музичких уметности у Београду. Другу годину одсека џез певања у класи професорке Весне Петковић уписаће ове јесени, након што је у јуну, као једини студент у класи, "очистио" прву годину са просеком 9,7.

Прочитајте још: Талентовани тинејџер из Ирана: Желим да останем у Нишу

- Велика је срећа имати студента као што је Виктор. Он пршти од енергије и креативност и ако додамо да је вредан и радан студент, имате добитну комбинацију. Лагано заузима своје место на домаћој џез сцени, пева са великим именима као што је Васил Хаџиманов, али за мене је најбитније то да већ сада пише композиције у потрази за личним изразом. Јако сам радознала да видим који је његов следећи корак - каже професорка Петковић.

Прочитајте још: Ненад Милосављевић: Галија пуним једрима

Сви који Виктора познају у њему виде момка који увек зна шта хоће и како да то и оствари. Тражи се кроз џез израз, а глас му је непроцењиво вредан инструмент који предано усавршава.

- Распеван сам још од детињства. Заволео сам најпре поп музику, а онда касније, одрастањем, све више ме заокупљао џез. Пресудна је, чини ми се, била завршна школска приредба још у четвртом разреду основне школе, када смо у хору певали један хит Мајкла Џексона, а ја имао соло партију. Могло се наслутити да ћу, ако не одлутам у неку мање инспиративну и креативну струку, једнога дана бити певач - присећа се Виктор.

После завршене основне музичке школе у Сомбору, наставља школовање у средњој музичкој школи, а након две године прелази у Суботицу. Виолончело, као основни инструмент, који га је увео у свет академске музике, током школовања заменио је властитим вокалом, а најзаслужнија за брзо напредовање и успех на пријемном на академији је професорка Беата Дудаш.

Данас, каже, у џез певању нема неког изразитог узора, мада не може а да не издвоји Курта Елинга, по њему највећег живог џез певача.

- "Крадем" од свих светских великана и од сваког желим да покупим нешто што ми одговара, и што мислим да могу да креативно надограђујем као свој стил. Много учим и од својих професора ментора и колега са академије. Непроцењива је и подршка коју имам од породице Хаџиманов, са којом сам већ неколико пута наступао на великим београдским џез сценама и то ми је драгоцено искуство.

На питање да ли ће и како од те уметности, тога својеврсног "заната", моћи да се живи, одговара потврдно:

- Најлакше и најбоље се живи од онога што човек ради из задовољства, а академско бављење музиком и певање је моје животно опредељење. И нема назад.

Виктор Тумбас ,Фото Приватна архива

Минуло лето овај талентовани Сомборац провео је на џез и рок фестивалу младих у Суботици, где је изводио своје прве ауторске песме и личне обраде познатих џез стандарда.

- Публика је била задовољна, а ја сам уживао јер сам и практично закорачио путем свог младалачког музичког сна, који је уз много труда и одрицања на прагу да постане јава. Жеља ми је да на том путу следећа станица, преко програма студентске размене, буде један од престижних европских џез института - вели овај млади и амбициозни музичар.

ИМАМО СВЕТСКЕ БРЕНДОВЕ

- ОВАЈ простор одувек је препознатљив по врхунским џез ствараоцима, трубач Душко Гојковић, али и Стјепко Гут, за мене су највећи. Данашња домаћа џез сцена можда је медијски недовољно експонирана, али је веома разнолика и развијена. Студенти академије имају довољно могућности и места за наступе, а Београдски џез фестивал и "Нишвил" су светски брендови - оцењује млади уметник.