СУСРЕТИ са Тијаном Дапчевић увек носе ведрину и добру енергију. Ма колико били ужурбани и муњевити, у пролазу или у паузи између песама, иза сваког остаје довољно смеха да остатак дана буде потпун. И то је, вероватно, једна од њених најважнијих особина.

Тај ресет који пружа људима на сваком кораку. Присуством, хумором, речима, песмама, емоцијама. Километри каријере и живота је нису променили. Само су њеној природи дали лепу зрелост, њеном виолончелу посебну симфонију, а годинама оствареност.

Километри који су пред њом доносе важне кораке о којима говори за Новости Онлине, најављујући нове ноте и нове речи, сигурно довољно аутентичне, јер, како каже, са музиком никада не преговара. У томе је, вероватно, и најважнији одраз њене доследности, у сваком смислу.

* Када сагледате досадашње километре свог живота и каријере, шта је оно најбитније што их је обележило, а због чега сте срећни, насмејани, своји?

Ја сам од оних који верују да је све што ти се дешава важно и знам да је сваки “метар” мог досадашњег пута утицао на то да данас будем и срећна, и насмејана, и своја. Додуше, много тога долази из куће, а ја сам васпитавана тако да стварно увек будем оно што јесам, да се не фолирам и да радим оно што ме испунајва и чини срећном. Наравно да је рођење детета најважнији догађај за мене, али било је и те како других великих догађаја, и приватних и пословних, који су допринели да данас будем то што јесам.

Тијана Дапчевић / фото: Andreja Damnjanović

* Које путоказе сте одувек пратили и пратићете заувек?

Заувек ћу пратити путоказе које изговара она “тета” из моје ГПС навигације. Шалим се, наравно, али стварно не умем да се снађем без тог дивног изума. Пратим увек себе и своју интуицију, радим онако како осећам и мислим да треба, јер је тако најбоље, без обзира на сам исход.

* Какви километри су пред вама, како у музици, тако и у приватном животу?

Што се музичких километара тиче, у припреми је нешто ново, а кад то кажем, не мислим само ново од мене, него нешто скроз другачије. Време је за нове ноте на овим просторима. То је све што, тренутно, смем да кажем. Приватно се, као и сваки родитељ, припремам за почетак нове школске године, јер до краја распуста није остало још много времена, нажалост.

Тијана Дапчевић / фото: Andreja Damnjanović

* Музичка сцена се у потпуности променила у односу на период када сте ви почели. Ипак, не одступате од своје музике, путева и емоција. Постоји ли цена за доследност?

Наравно да постоји цена за доследност, а плаћа се стрпљењем и битком против “аутотјуна”. Нормално је да се с временом све мења, па тако и музика, али баш зато што се није променила само музика, него и цео систем вредности, верујем да сви они који су остали доследни себи, а ту мислим на све људе, не само на музичаре, плаћају цену. Ипак, увек понављам да под овим небом има места за све и да свако ко свој посао ради добро не треба да брине за себе.

* У чему сте одувек били и остаћете степски вук?

Нисам ја степски вук, ја сам ванземаљац који се супер уклопио овде, јер баш много воли људе.

* Када наиђу тренуци туге, коју композицију свирате на виолончелу, а да јесте најприближнија вашем сензибилитету?

Не постоји само једна, одређена композиција коју увек свирам. Све зависи од тога како се, у датом тренутку, осећам. Обично су то скале и Бахове свите, а понекад и сама нешто искомпонујем. Са музиком никад не преговарам већ пустим да сама излази из мене - тако је најречитија.

* Шта песма Проуд представља у вашем животу и вашем срцу?

Одговор на ово питање би могао да потраје данима, али та песма је посебна и не знам никога коме, током слушања песме, сузе нису кренуле пре било каквих речи. Песма “Проуд” је све оно што смо ми, што желимо да будемо, што желимо за себе и своју децу. И музика и текст су написани тако да би све остале речи биле сувишне. За мене ова песма значи и бескрајан понос на моју сестру, која је себе и своју земљу представила Европи у најбољем могућем светлу, што показује и прво место по гласовима жирија свих земаља које су учествовале.

Тијана Дапчевић / фото: Toni Pavlov

* Ваша најновија балада Никад нисам носи много симболике. Шта је неостварена жеља или циљ који желите да постигнете?

Песма “Никад нисам” је урађена у склопу истоименог романа Весне Дедић, чију сваку нову књигу прати и одређена песма. Весна је написала дивну љубавну причу и сигурна сам да ће се њеним читаоцима допасти, јер је остала доследна себи и свом стилу писања, апропо оне доследности коју смо спомињали малопре. Моја неостварена жеља је да заиграм у неком филму и добијем Оскара, али има времена, никад није касно за Оскара.

* Шта доводи до презира, а шта остаје после њега?

Никада ми се није десило да презирем некога и верујем да никада и нећу, ни да мрзим, а камоли презирем некога. Дешавало ми се да будем љута на себе због нечега, али мржњу или презир, заиста, не осећам ни према коме, тако да би на ово питање, можда, бољи одговор могао да вам да Александар Делић, аутор текста за ту песму, мада верујем да је њена порука, свакако, јасна.


Tijana i Tamara Todevska (Zlatna bubamara)

* Шта је најбољи ресет у животу?

Љубав је најбољи ресет. Музика је ресет, али она музика која те одведе у другу галаксију, док је слушаш. Ресет су породица и пријатељи, али оних неколико пријатеља, који ти први падну на памет кад их набрајаш прстима једне руке. Ресет уме да буде и одлазак у позориште или биоскоп, кокице у биоскопу, вече уз књигу или нова епизода серије. Играње друштвених игара са децом или било шта са децом - све са њима је ресет. Лептирићи у стомаку кад видим Милана, иако ове године славимо двадесет година брака. Ресет је све што сами одаберете да то буде.

* Осмех је одувек ваш заштитни знак. Искрен, спонтан, срдачан. Чиме га чувате?

Чувам га тако што пазим на себе и не дозвољавам да ми свака ситница поремети дан. Рецимо, гужве у саобраћају умеју да буду фрустрирајуће, али онда скапираш да не можеш ништа да промениш, па лепо пустиш омиљену песму и певаш. Осим ако си у кружном току на Славији, онда никако не певаш, тад би било добро и да не дишеш, док не прођеш раскрсницу.

Dapčevići - Tenerife

* Који су најлепши и незаборавни тренуци овог и сваког лета?

Време проведено са породицом и пријатељима. Традиционално летујемо у једном малом месту у Грчкој, заједно са пријатељима, тако да сви уживамо јер Вук има своје друштво, Милан и ја своје, све је безбедно за децу и онда то буде одмор у правом смислу те речи. Најлепши тренуци су увек, не само током лета, већ и иначе, време које проводите са онима које волите, јер то је нешто незаменљиво и немерљиво. Зато нам често и понављају да треба да радимо посао који волимо и са људима који нам пријају, да би се ти тренуци “доселили” и на радна места. Срећа је ствар избора, али тај избор се лакше донесе кад су око тебе прави људи.

* Шта нам доносе наредни километри у вашој каријери?

Као што сам већ споменула, тренутно радим на неколико нових ствари, али не бих о нијма много да причам, док све не буде готово. Осим музике, почињем да радим и на својој књизи, коју пишем заједно са својом другарицом, али ни о томе нећу ништа унапред да говорим, јер није у питању класична, биографска књига, него нешто потпуно другачије, о чему већ дуго размишљамо и потрудићемо се да сви ти “километри”, како их називате, буду уживање.