ВОДИТЕЉКА јутарњег програма ТВ Пинк ''Ново јутро'' Деа Ђурђевић проговорила је о најтежој борби коју води након што јој је аутобус откинуо руку и признаје да јој никада није пало на памет да ће умрети.

Прочитајте још: ПОВРАТАК ВОДИТЕЉКЕ: Деа Ђурђевић угостила Вучића

- Чак ни онда када су ми на одељењу интензивне неге на ВМА рекли како можда постоји могућност да ћу да подлегнем повредама. Тада сам рекла: "Ја не умирем тек тако". Премало сам до тада живела да бих урадила све што сам желела и планирала. Заслужујем другачије да умрем - изјавила је Деа, која је потом одговорила на неколико питања.

Како сада изгледа један дан Дее Ђурђевић?

Прочитајте још: ИСПОВЕСТ ДЕЕ ЂУРЂЕВИЋ: Нисам могла да се померим, замишљала сам како ходам

- Вежбе за покретљивост леве руке неизоставни су део сваког мог дана. Тај тренинг траје готово три сата. Томе треба додати време за вежбе које самостално радим... Међутим, није све баш толико досадно. Када радим, устајем у пет часова и полако се спремам да бих већ у шест била на ТВ. Емисија углавном траје до 11 часова. Потом заједно позивамо госте за наредно јутро. Мада, ја то време користим за вежбе, па радимо на справама, а потом са физиотерапеутом радим на оживљавању и оспособљавању моје руке. Моје свакодневно дружење са тимом ће трајати наредних годину дана и врло ми је важно да ми је пријатно. Мој живот је пун смеха, а то је, чини се, велика привилегија - каже Деа.

Колико је све што се дешавало променило ваш начин размишљања и поглед на живот?

- Много. Сећам се, када су ми први пут саопштили све моје повреде, помолила сам се Богу и надала се да ће ми све органе и удове сачувати. А онда, када сам добила информацију да постоји велика вероватноћа да нећу преживети, молила сам се само да останем жива, а много мање сам мислила о руци. Најважније ми је било да преживим. Јер желим да живим, да радим, да се смејем са мамом и пријатељима, да уживам са мојим Младом - рекла је водитељка.

Деа Ђурђевић ,фото АТА

Која мисао вам је била у глави када су вам лекари саопштили да вам је рука била откинута од тела?

- Застрашујуће. Веома. Тешко је то да се прихвати, али када су следеће реченице наговештавале могућност смртног исхода, моја перцепција се променила. Тада сам се препустила докторима. Нисам ни имала много времена за размишљање, те прве дане сам много више проводила у операционој сали него у соби за интензивну негу. Повреде су се саме истицале и доводиле у први план. Опомињале су ме свакодневно, али сва моја енергија била је усмерена на опоравак, а не на размишљање о повредама - каже она.

(pink.rs)