НАКОН 15 година рада на Јавном сервису Србије, ТВ новинарка Марија Савић Стаменић придружила се јутарњем тиму Прве телевизије. На тај корак одлучила се, каже, када је у досадашњој каријери на РТС остварила све зацртане циљеве и осетила потребу за променом. Шармантна водитељка верује да је то у природи сваког ко жели да се развија и да не дозволи себи да изгуби страст и енергију коју доносе нови изазови.

* Мало пре него што сте отишли са РТС, одбили сте понуду две телевизије. Зашто је избор пао на Прву ТВ?

- Зато што је то телевизија чији ми се концепт допада и која ми је понудила најбоље услове за оно што волим и желим да радим. Прва ТВ је актуелна, модерна, лепо упакована, темељна, информативна и забавна. Мислим да су Јована и Срђан са својим тимом изградили најбољи јутарњи програм у Србији, и због тога сам нарочито задовољна што ћу бити део овог формата.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Славна глумица чека трећу ћерку

* Будући да сте деценију и по провели у једној ТВ кући, да ли вам је ова одлука тешко пала? Како иначе реагујете на промене, да ли их лако прихватате?

- Растанци су за мене увек тешки и емотивни. Нисам била незадовољна својом позицијом на РТС, нити сам имала разлога за љутњу. Тада би одлазак, вероватно, био лакши. Многи од људи са којима сам радила и које сам виђала сваког дана већ ми и сада много недостају. Нисам од оних који се лако окрену и оду.

* Како сте се осећали у тренутку када сте у Дневнику најавили свој одлазак?

- Као када се поздрављате са добрим пријатељем. Али, у животу се никад не зна где ћете се, како и када поново срести.

* Остајете у јутарњем термину, али ово је мало другачији формат?

- Навикла сам на тај режим живота, а што се тиче концепта, Јутарњи програм има сегменте који су опуштенији од Дневника. Нећу мењати себе, једино ћу показати и ту други страну личности коју у Дневнику, због формата вести, нисам могла.

* Као дугогодишњи водитељ и уредник Дневника на Јавном сервису стекли сте богато новинарско искуство. Који су вам изазови и искушења помогли да на прави начин доживите своју професију?

- Највредније искуство стиче се на терену. Као новинар сам прошла све. Извештавала сам са најважнијих догађаја и у Србији и ван ње, бавила се анализом догађаја који су променили ток историје и наше животе. Било је и успона и падова, али ме је све то ојачало и изградило као новинара. Када је реч о раду у студију највећи изазов за мене су "ванредне ситуације", када без припреме радите неколико сати програма са гостима, укључењима, новим информацијама... Тада прелазите сопствене границе и показујете шта и колико можете у овом послу. Једно је када имате времена да се спремите за емисију, а потпуно друго кад уђете без икакве припреме.

* А да ли сте због неке вести пожелели да напустите студио?

- Када је убијен Оливер Ивановић, мислила сам у једном тренутку да нећу моћи даље. Прилично сам га добро познавала и било ми је веома тешко да водим ту емисију. А онда је један од мојих гостију, Расим Љајић, после првог питања почео да плаче и устаје са столице. Тада сам схватила да морам да останем прибрана и да је мој задатак у том тренутку да помогнем и њему да настави даље и да, због Оливера, све буде достојанствено, како је и било. Мислила сам да нећу успети да наставим Дневник ни после разговора са колегом, камерманом, Драганом Станаром, који је преживео бомбардовање РТС-а. Била ми је потребна сва снага овог света да останем прибрана после тог интервјуа. Дубоко ме потресло што и после двадесет година он није могао да задржи сузе сећајући се те ужасне ноћи, тог монстроузног злочина и наших колега којих више нема.

* Шта вас је највише привукло "седмој сили"? Да ли бисте и данас изабрали исто?

- То је дошло некако спонтано, иако је моја професорка математике била веома разочарана што сам се определила за новинарство. А да ли бих поново изабрала исто? То је тешко рећи, волим овај посао, али бих својој деци, ипак, саветовала да изаберу нешто друго.

* Колико вас је ова професија променила и шта вам је донела у животу?

- Донела је много дивних људи који су ми постали искрени пријатељи. Одвела ме на многа места на која се тешко долази, попут затворених делова Кремља, Стаљинове даче у Кунтсеву, у којој је живео и умро, у Јерусалиму сам добила икону од патријарха јерусалимског Теофила... То су непроцењиве вредности.


СТРЕС ПОД КОНТРОЛОМ

* ПОСАО који радите подразумева и много стреса, како га превазилазите?

- Раније сам се много више нервирала, сада некако успевам то да каналишем. У овом послу је простор за стрес и грешке заиста велики. Посебно када радите уживо. Али прихватила сам то и сада другачије реагујем и на стрес и на критику. Још је Аристотел говорио: "Ако желиш да избегнеш критику, не говори ништа, не ради ништа и буди ништа". Ту можете да додате и стрес.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Горан Каран поново у Комбанк дворани 06. новембра

КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ МЕ ПОКРЕЋУ

* ШТА вам у новинарству, а шта у животу подиже адреналин?

- У послу су то кризне ситуације, без дилеме. Приватно, док нисам добила децу, била сам спремна на разне адреналинске авантуре. Сада су то заједничка путовања и тренуци када заједно откривамо нове ствари.