Водитељка Данка Нововић данас је отишла у легенду. О вештини са којом је обављала свој посао спикера свака реч је сувишна. Пред вама је последњи интервју водитељке који је дала за наш лист...

Компанија "Новости" овом приликом жели да упути саучешће породици и пријатељима чувене Данке.

ДОГОДИЛО се то пре 11 година. Био је петак, августовски. Припремила је и прочитала вести, као што је чинила сваког дана. Онда је наручила пиће и позвала колеге на част. Питали су је да ли јој је рођендан. "Не, ово је мој последњи радни дан" - рекла је као да то није ништа.

Дактилографкиња је почела да плаче, колеге су се растужиле. Потом се укључила камера и некако је спонтано настао прилог који је у етар отишао исте вечери. Вест да је Данка Нововић отишла у пензију објављена је у Дневнику који је до тада уређивала. У РТС, презентерка вести и "власница" специфично препознатљиве боје гласа, провела је читав радни век. Одласком једне од најпопуларнијих спикерки Србије и бивше Југославије, завршена је ера најгледаније информативне емисије. Али, Данка пензију није поздравила "са висине" .

- Плашили су ме да ће ми бити досадно, а мени је лепо. Пијем кафу с пријатељицама, читам, уживам у уређењу куће, куцам у дрво и говорим: "Само да је здравља". Енергија је ту, па је ту - каже наша саговорница.

Због те енергије, Данка је једном пристала да наруши пензионерски мир, па смо је гледали као водитељку емисије "После кафе" (Фокс). Од среде 26. марта поново је активно ТВ лице. Не, неће читати вести. Биће једна од три "Драге Савете":

- Рушка Јакић, Бранка Вучковић и ја смо већ неколико месеци на терену. Делимо савете. Помажемо онима који имају проблеме, покушавамо да их изведемо на прави пут или да их наведемо да сами до њега дођу. Колико смо у томе успешне, видећете за који дан, када Прва ТВ крене са емитовањем ове забавно- -едукативне емисије.

Све три "Савете" су прича за себе. У томе, каже Данка, и јесте поента. Без задршке им приписује: професионализам, организованост, вољу и брижан однос према емисији.

- Сви су запањени нашом тачношћу и трудом. А, могу вам рећи да нам завиде и на енергији. Још од јутра, када дођу по нас, ми смо потпуно спремне за снимање, певамо, смејемо се... Возачи нам кажу: "Све смо видели, али да неко од раног јутра пева..." - прича Данка, напомињући да продукцијска кућа "Паприка" лепо брине о њима.

Чини јој се да после толико година први пут нема трему док ради. Некада ју је, признаје, имала пред свако укључење. Са осмехом се присећа првог дана у студију, када је замало пала у несвест, иако је пре тога две године марљиво вежбала изговор са лекторима (и пампуром).

- Телевизија је била чудо. У њу се није улазило са улице, него си морао да прођеш озбиљну обуку. Једног дана су дошли у студио Бате Миладиновића, чију сам школу похађала, и тражили најављивачице програма. Бата ми је рекао да одем да пробам, да видимо да ли нешто може да буде од мене. То ме је повредило, па сам на аудицију отишла више да докажем да ја то могу. Тако смо Весна Несторовић, Стака Новковић и ја почеле да радимо на телевизији. И, прошле озбиљну школу до првог укључења - каже Данка, признајући да никада није волела да се слика, као што никада није волела да је називају новинарком, већ спикерком и водитељком.

Иако се брзо издвојила талентом и препознатљивим алтом, поверење старијих колега је стекла пре свега жељом да учи.

- Ко год је мислио да је лако читати вести, преварио се. То је озбиљна професија. ТВ Београд је била велика школа у коју се улазило с дужним поштовањем. Спикер је био неко ко уме да чита вести, ко има добар глас, али и личност. Сећам се колико ми је значило присуство сјајног колеге Милета Здравковића у тренутку када нам у студио пристиже нередигован текст, а ми одмах морамо да читамо логично, без грешке, са разумевањем - објашњава Данка, која је бар шест пута добила награду "Гордана Бонети".

Читала је тада вести за Тита, али га никада није упознала. Са ове дистанце, жао јој је због тога, јер сматра да је у питању личност коју је требало упознати.

- Могу за њега да причају ово или оно, али факат је да је Тито био прави политичар. Довољно мудар, довољно покварен, харизматичан, мангуп, човек који је волео жене. Имао је све што је потребно за моћ - каже Данка.

Осим што је читала вести, била је водитељка емисије "Од јутра до повечерја", водила је Опатијски фестивал, "Београдско пролеће", "Војни фестивал". А, била је и на челу Удружења спикера Југославије. Додуше, било је то пред сам распад земље, тако да јој је мандат трајао краће од предвиђеног.

Носталгична је према том времену, јер се тада, каже, много професионалније радило: са више љубави, поштовања и нежности. Сада се све своди на трку за новцем, а о квалитету нико не брине. Срећна је што је живела у времену у којем је књига имала вредност, у којем су се слушале (а она је као гимназијалка и певала) и канцоне и рокенрол, и у којем је и оно мало папараца имало меру. Била је и популарна и успешна, али је остала нормална. То сматра својим највећим успехом. Питање је да ли би то данас пошло за руком некој новој Данки Нововић којој би неки нови Тома Здравковић написао једну од својих најлепших песама.

Тешко.


НИСАМ БИЛА КАРИЈЕРИСТА

ИАКО се о њеном професионализму надалеко причало, Данка каже да никад није била превише амбициозна. А опет, многи су мислили да управо због каријере није имала децу:

- Не, него ми се није дало. То сматрам својим највећим неуспехом. Иако сам имала леп живот, било је у њему много трагичних момената, попут овог. Као девојчица сам остала без оца, касније су ми умрла оба брата, мајка је то тешко доживела... Понекад ми се чини као да смо били кажњени зато што смо били толико везани - каже Данка, признајући да јој мама, која је умрла пре три године, много недостаје и да се често сећа њених савета који су је некад можда и нервирали.