ИАКО се, можда, стиче утисак да су са Сузаном Манчић испричане све приче које се могу испричати са једном јавном личношћу, која је деценијама присутна у шоубизнису, ипак, нешто другачији приступ, открива и неке, до сада, непознате детаље о жени која није рекла све.

Можда су и одређене предрасуде, медијске сензације и спекулације, турбулентна каријера и живот, формирали слику за коју се, на моменте, чинило да је одређују само комбинације бројева у игри среће која доноси славу. Лото живота. Осмех са насловне стране. Сјај екрана и популарности.

Сузана је, свакако, много више од тога. Интервју који је пред вама потврђује ту чињеницу. Можемо му дати и поднаслов - Сузанин избор.

Јер, оно што се не може оспорити је то да је све било - њен избор. Због тога је и пронашла срећан број и добитну комбинацију свог живота.

* Када са ове временске дистанце, сагледате свој живот и каријеру, да ли сматрате да сте, условно речено, освојили седмицу на лото-у живота, и шта је, у том смислу, најважније издвојити, што вас чини срећном и оствареном особом?

У овом послу сам дуже од четрдесет година. Много сам научила о људима, а неке ствари нећу научити никада. Одржала сам се, често захваљујући срећи, интуицији, а некад и памети, кућном васпитању и чврстом карактеру. Да ли сам у животном лото-у извукла седмицу!? Да ли је згодитак то што те сви знају и што живиш, можда, мало боље од већине људи? Моја седмица је вера у људе, радост живљења, пород који сам извела на прави пут, пријатељи које нисам погубила у вртлогу медијске пажње, што ме на сваком кораку прати љубав, и можда најважније, што нисам изгубила себе, јер знам ко сам и колико вредим.

Фото Наталија Кунић

* Како сте превазилазили периоде када је судбина бирала бројеве који нису доносили срећу? Шта вам је помогло да истрајете и наставите даље?

Знате ону народну - у добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.

Не може све у животу лако и лепо. Спотакнеш се кад се најмање надаш, разбијеш колена, мало плачеш, али онда сване нови дан, па још један, сунце сија, небо је плаво, твој пас маше репом и радује ти се. Живот је леп јер је борба непрестана. Или си борац или ниси. Некада победник, некада поражен, али се не предајеш. Имам рецепт за тешке тренутке - три пута дубоко удахнем, исправим кичму и напред! То сам ја!

* Шта је ваша највећа победа и згодитак у животу, а шта је, с друге стране, неуспех чију празнину ниједна премија, касније, није могла да надокнади?

Победа је трајати све ове године и остати нормалан, мирно спавати и не бојати се никога, јер никоме ништа не дугујем. Пораза је било и на приватном и на професионалном плану, али нека се јави ко их није имао. Највећа празнина коју носим и носићу до краја живота је губитак мајке, мог највећег пријатеља и најчвршћег ослонца. Имала сам срећу да баш она буде моја мајка. Она - лепа, одмерена, паметна, постојана, вредна, радна, омиљена и достојанствена.

Pročitajte još: Udala se Suzana Mančić(FOTO)

* Сведок сте времена и тектонских промена у деценијама за нама, у свим сегментима живота. Прилагођавали сте се и остали своји. Шта, ипак, нисте могли да прихватите?

У принципу, не могу да прихватим неваспитање, незнање и бахатост, а они иду руку под руку. Браним се осмехом и живим по свом, срећна што имам свој мали свет у коме ми је удобно и пријатно. Имам неке своје књиге и музику која ми пуни душу.

* У периодима када вас није било пред камерама, ни у јавности, на која питања сте добили одговоре, које сте, можда, дуго тражили?

Веома је корисно ако можеш да направиш паузу у раду, у устаљеним навикама, и са дистанце сагледаш дотадашњи живот. Без неке филозофије, схватила сам да се без популарности може, а да се без прихода не може. Без насловних страна може, без пријатеља не може. Да су моји корени дубоко у српском тлу и да могу да одем било где, али да се, неопозиво, враћам.

Pročitajte još: Suzana Mančić: Na ludi kamen uz venčani list i predbračni ugovor


* Део сте јавног живота ове земље, деценијама уназад. Где год да се појавите носите осмех и позитивну енергију. Према медијима сте отворени, искрени, срдачни. Какву Сузану, ипак, нисмо упознали, не зато што нисмо могли, него зато што нико није покушао, ни питао?

Медији су постали јако површни, непредузимљиви, све је “цопy пасте”, и јурњава за скандалима. Ја живим од забаве, али то је озбиљан посао. Пробали су и питали све и свашта, и непристојно и увредљиво, и паметно и глупо, и шта год да бих одговорила, наслов би био такав да ми се, често, преврне стомак. Ваша питања и приступ саговорнику враћају наду у објективно и професионално новинарство.

* Да ли сте у неким моментима, заиста, били превише експонирани? О вашем животу се све зна, популарност није јењавала, често су вас стављали на стуб срама, прошли сте и кроз тешке моменте. Колико, у свему томе, има и ваше кривице?

Бити експониран значи да добро радиш свој посао, да те људи воле и траже. Бити на стубу срама је нешто сасвим друго. На нека питања још увек немам одговоре.

Можда их никада нећу ни добити. Моја грешка? Није грешка ако ти срећа окрене леђа.

* Многи су вас гледали као лепу лутку са насловне стране и та фама је остала до данас. Шта људи у вама нису видели и препознавали, а представља суштину ваше личности, у сваком смислу?

Снимила сам десетак носача звука, стотине сати забавног и шоу програма, глумила у филмским комедијама “Жикина династија” и “Ћао инспекторе”, у телевизијским серијама, од којих је најгледанија била “Село гори, а баба се чешља”, написала две књиге. Ја јесам била “Лото девојка”, али никада лутка са насловне стране. Ко не жели да види да, поред изгледа, имам и неке друге квалитете, шта ћу, таквих ће увек бити.

* Чиме је био поплочан ваш животни и професионални пут, а да никада нисте дозволили да се то види?

Напорним радом, стотинама хиљада пређених километара, наступима у запуштеним домовима културе, најпрестижнијим концертним дворанама, отказаним летовима, хладним гардеробама, сендвичима с ногу, потписивањем аутограма, непрегледним и небројеним селфијима, стрпљењем и осмехом за свакога. И још много тога чини другу страну медаље за коју нико не зна и не треба да зна. Звезде блистају - не жале се.

* Колико је на том путу било тешких корака и суза и шта су вам таква искуства донела?

Испричаћу вам једну причу. Истиниту. Велика Југославија - велико тржиште. Ја на врхунцу популарности, што изгледа овако – 12 сати концерт у Топчидеру - Дом гарде, 17 сати - концерт у Дому културе Бијељина, 20 сати - велика забава у Бањалуци, до три ујутру. Возим голф, мртва уморна се паркирам испред свог солитера и посматрам како моје комшије крећу на посао. Последњим атомима снаге откључавам врата, срушим се на столицу и плачем од умора. Моја мајка се буди, види у каквом сам стању и каже, без милости: “Што плачеш, што се жалиш, имаш диплому правног факултета, можеш да радиш као сав остали свет.” Треба ли рећи још нешто?


Фото Наталија Кунић

* Шта је можда требало да буде другачије, и шта би то донело? И да ли реално и отворено, као и о свему другом, говорите и о својим грешкама?

Какве грешке!? Живела сам и радила, имала каријеру, имам је још увек, у којој није било неких турбуленција, осим једне, али због тога нећу кукати. И у својим шездесетим сам активна. Већ четири године сам аутор ТВ пројекта “Сузанин избор”, пројекта који добија награде, који се гледа, и о коме се прича. Сузанин избор, мој избор су добар и још бољи живот.

* Како вам изгледају медијска и јавна сцена у Србији, данас? Да ли је илузорно правити поређења са временом у коме су неке вредности биле много цењеније и када се знало ко је ко и због чега? Када се статус звезде носио са покрићем и кредибилитетом?

Статус звезде се увек носи са покрићем и кредибилитетом, само су се мало побркали лончићи. Не желим да спомињем, данас популарне, ријалити програме и ријалити звезде, јер ће њихов сјај брзо избледети.

* Због чега је ваше срце неукротиво и колико је оно, можда, одредило ваш узбудљив, несвакидашњи и врло турбулентан живот?

Ето, удадох се, те је, ипак, неко укротио то срце! Свако има своју судбину, а моја је да пловим по немирним водама до мирне луке. Јесте било забавно, јесте било необично, за две књиге “Неукротиво срце” и “Као да сам сањала”, а можда буде и трећа.

* За шта, посебно данас, можете рећи као да сам сањала, а шта је и даље недостижан сан?

Чини ми се да сам сањала онај бивши живот у бившој Југославији, безбрижан, уређен, сигуран. Када није било сиромашних, када нико није превртао по контејнерима, када није било екстремно богатих, и када је било важно какав си човек, а не које си вере. Много тога је протутњало - пријатељи, колеге, старе љубави, остали су у измаглици, расејани по свету, по другим државама, које су некада биле моја кућа. Волим Србију свим својим бићем, али биће потребне деценије да се наши животи врате у нормалу.

* Шта крије ваш вечити осмех? Да ли понекад прикрива дубоку тугу?

Не крије ништа, верујте. Живот прихватам онаквим какав јесте, само га зачиним шалом. Шала на свој рачун је феноменална ствар.

* Јесте ли, упркос свему, ипак извукли срећан број, због ког сте данас мирна, спокојна и задовољна жена?

Изгледа да јесам, али када је човеку све потаман, треба да стави каменчић у ципелу.