ЛЕГЕНДАРНИ Др Неле Карајлић одржао је, заједно са бендом “Осиромашени уранијум”, на испуњеном стадиону “Ташмајдан”, пред око 9.000 посетилаца, сјајан двоипочасовни, први солистички концерт у каријери, приредивши обожаваоцима разних генерација пресек хитова из периода док је био фронтмен што оригиналног, што београдског “Забрањеног пушења”, док је, за разлику од прошлогодишњег наступа на “Бир фесту”, изостао репертоар из “Но смокинг оркестра” фазе.


Ових дана колебљиво небо смиловало се, па је то допринело да се атмосфера загрева за време наступа “Елвис ЈР Куртовића”. Горан Петрановић Ризо нанизао је са својом екипом хитове оригиналног “Елвиса” - “Да богда црк'о рокенрол”, “Башчарши ханумен”, “Фолк репинг”, а после жестоких “Вива вопс”, запаљив риф песме “Јави ми”, уз шетњу гитаристе Ивана Кизе Зорановића по истуреном делу бине, наговестио је да Нелетов наступ почиње онако како су често почињали концерти “Пушења” деведесетих. Обучен у црвено од главе до пете, Карајлић је одмах осетио сјајну реакцију расположене публике, и вратио се првом албуму уз чувеног “Шекија” и “Нећу да будем Швабо у дотираном филму”. “Гиле шампион” већ у уводној фази концерта наговестио је да ће албуму “Ја нисам одавле” бити посвећена дужна пажња.


Уз “Стање шока” више нико на трибинама није седео, а атмосфера се, уз одлично скројену сет листу и сјајну свирку прекаљених клупских музичара појачаних гитаристом старог “Пушења” Предрагом Ковачевићем Ковалским, дизала из песме у песму. ”Ибро дирка”, “Од историјског АВНОЈ-а”, певало се из свих грла, а уз “Дан Републике” Карајлић се огрнуо југословенском заставом.


Музички, можда су и најјачи утисак оставиле две везане песме – по први пут изведена “Љубав удара тамо где не треба” и “Piccola storia de grande amore” са оперском певачицом Маријом Гајић. Као гост, засвирао је, али и маршала Тита успешно карикирао, бубњар Перица Стојановић (“Ватрени пољубац”).



Финиш, наравно, није могао да прође без Вукоте, Пишоње, Жуге, Гузоњиног сина, Зенице, без једне недеље кад је отиш'о Хасе... “Уверили сте ме да има пуно разлога да изађем из гроба”, у свом стилу је, осврћући се на оно што је преживео, поручио харизматични фронтмен пред крај концерта који ће свима остати у дугом сећању.


СЕЋАЊЕ НА ДРАЛЕТА УЗ СУЗЕ


НАЈЕМОТИВНИЈИ моменат концерта десио се, очекивано, пред песму “Дјевојчице којима мирише кожа”, коју је написао Нелетов покојни брат Дражен Јанковић Драле. Неле је, не могавши да задржи сузе, погледао ка небу и рекао да је сада Драле негде горе, у ВИП-у.



ПОЗДРАВ ВАТЕРПОЛИСТИМА


ТОКОМ песме “Ибро дирка” Неле је искористио прилику да поздрави ватерполо репрезентацију Србије, која је дошла на концерт. Није Карајлић пропустио да подсети колико злата су донели и колико радости приредили ватерполисти свих ових година нашој земљи.


НИ ПУБЛИКА ТО НЕ РАЗУМЕ...


ИЗВЕО је Карајлић, и то са гостима, Маретом Ђансом и Јанг Палком, актуелни сингл „Ти то не разумеш“ који је недавно изазвао бројне, разноврсне коментаре. Песма је синоћ, у рок/реге/ска маниру, зазвучала значајно другачије и Нелетовој публици пријемчивије, али је утисак, ипак, да – ни она то не разуме.