ТАКМИЧЕЊЕ за "Песму Евровизије", чије 64. издање је завршено синоћ у Тел Авиву, има историјат препун занимљивости, контроверзних детаља и скандала.


О "Евросонгу" као музичком такмичењу почело је да се размишља још педесетих година прошлог века, кад су челници Европске радиодифузне уније (ЕБУ) дошли на идеју о забавном програму који би се преносио широм континента. Идеја је потекла од италијанске телевизије РАИ, која је већ имала искуство у организовању чувеног фестивала "Санремо". Прво такмичење за "Песму Евровизије" одржано је 1956. у швајцарском Лугану, где је учествовало седам земаља са по две нумере, а победила је домаћа представница Лис Асија са песмом "Рефрен". Већ од следеће године све државе учеснице су слале по једног представника. Југославија се први пут појавила 1961, Љиљана Петровић је освојила осмо место.


Земље учеснице не морају нужно да буду из Европе, али је неопходно да су учлањене у ЕБУ. Оно што се мењало је везано за језик на ком може да се пева. До 1965. па затим од 1974. до 1977. и од 1999. наовамо важи(ло) је правило да нумера може да буде изведена на било ком језику. Од 1966. до 1973, и од 1977. до 1998. могло је да се пева само на службеном језику земље која се представља.


Прочитајте још: СВИМ СРЦЕМ УЗ НЕВЕНУ БОЖОВИЋ: Нек "Круна" поново засија


Што се саме музике тиче, сви гласови морају да се певају уживо, није дозвољено наснимавање пратећих вокала. Хрватска је ту покушала да се "провуче" када је Тончи Хуљић 1999. написао хит "Марија Магдалена" за Дорис Драговић. Пре такмичења чули су се "сумњиви" хорски гласови на матрици. Хуљић се правдао да је реч о вештачки створеним звуцима, али је ЕБУ била немилосрдна, па је, по завршетку такмичења, Хрватској одузета трећина освојених бодова.

Дорис Драгојевић /Љиљана Петровић - Фото П. Митић

Кад су у питању евровизијски скандали, многи од њих, поготово из даље прошлости, данас изгледају чак и бизарно. Представница Шпаније Масијел победила је 1968, са бодом испред чувеног Клифа Ричарда, а чак 40 година касније откривено је да је такав епилог наместио диктатор Франко, да би промовисао шпански туризам. Један од најочигледнијих примера уплитања политике десио се 1978. Јорданска телевизија је, током наступа представнице Израела, емитовала слике цвећа, а пренос је прекинут пре проглашења победника, јер је тријумфовао управо Израел. Оно "најлуђе" је, ипак, тек уследило - гледаоцима је речено да је победила Белгија, која је заузела друго место.