НАКОН успешне треће сезоне емисије "Аутопортрет", ауторка Снежана Стаменковић Јојић нам и у четвртом циклусу, другачијим концептом и избором гостију, потврђује колико су култура и уметност важне за наш живот и друштво. У наставку серијала у фокусу су аутори и ствараоци различитих генерација који ће са најближим сарадницима и пријатељима разговарати о раним радовима, првим професионалним искуствима и о плановима.

* Која од сезона до сада вам је као аутору била највећи изазов?

- Прва, јер смо с нашим гостима истраживали какав је то оквир најбољи за њихов аутопортрет, а онда и која је техника за осликавање њима најближа. Када смо то савладали, у наставку је све ишло лакше. Једини "проблем" је сада како да аутопортретисте уклопимо у распоред снимања, јер су наши гости најупосленији уметници, па су им роковници попуњени месецима унапред.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ИЗЛОЖБА "ЏЕЗ У БЕОГРАДУ": Слике отварају странице заборављених дешавања

* Шта ћемо све видети и чути у наредним емисијама?

- После Војина Ћетковића, Јасминке Петровић, Кокана Младеновића, Олге Димитријевић, Тање Мандић Ригонат, Горана Шушљика, Славимира Стојановића, на програму су аутопортрети Тихомира Станића, Маје Пелевић, Васила Хаџиманова, Ашхен Атаљанц, Ђорђа Милосављевића, Вулета Журића, Фредија Станисављевића, Славена Дошла. Свако од њих у емисији има два госта, тако да је тај скуп успешних, инспиративних и занимљивих саговорника, право богатство. Добили смо изузетну галерију аутопортрета, али и портрета.

* Ко је од гостију до сада оставио посебан ауторски печат?

- Ову сезону смо почели с Војином Ћетковићем који остварује изузетне улоге у позоришту, на филму и телевизији али се не експонира у јавности, ретко даје интервјуе, тако да је било велико задовољство кад смо реализовали његов "Аутопортрет". Јасминка Петровић, писац за децу, угостила је свог пријатеља и сарадника Боба Живковића. Овај двојац даје непроценљив значај одрастању многих генерација. Драмска списатељица Маја Пелевић говори о темама својих будућих комада, Вуле Журић осликава живот од Сарајева до Панчева и то уз помоћ младих писаца, док Глумац Тихомир Станић открива због чега сматра да је тренутно у најузбуљивијој глумачкој фази.

* Какве су реакције публике?

- Од почетка серијала, гледаоци нас подржавају. Сада најчешће питају да ли ћемо да вратимо минутажу и да поново трајемо 50 минута. Не оптерећујемо се рејтинзима, али нам прија што смо гледани. Публика нас прати, јер воли своје уметнике - глумце, редитеље, писце... Допада јој се атмосфера емисије, преплитање разговора у студију са рубрикама које снимамо на терену и то што се наши гости, осим што говоре о свом стваралаштву и професионалним одлукама, на ненаметљив и достојанствен начин отварају публици. Аутопортретисти су препознали нашу емисију као одличан начин да их публика боље упозна и разуме. Тако смо придобили и поверење гостију и гледалаца.

* У данашње време велика је храброст кад радите емисију која је другачија од многих на домаћим телевизијама. Шта вас посебно мотивише у раду на овом пројекту?

- Публика "Аутопортрета" - она је најбоља потврда да нисмо бесповратно изгубљени у тривијалностима. У обиљу лаких садржаја, површне забаве, особа проблематичних биографија и етичких принципа које се појављују на малим екранима, изазов је осмислити емисију из културе и привући публику. Посебно смо поносни на трећу сезону у којој смо представили нову генерацију уметника. Наши гости су брзо постали окосница српске, али и регионалне уметничке сцене.

* Којим критеријума се водите кад бирате аутопортретисте?

- Сви гости су изузетно упечатљиве и снажне ауторске личности које препоручује њихов рад. Тим критеријумима се водимо колегиница Тамара Барачков и ја, када их бирамо. Осим оних који имају изузетно успешне и дуге каријере, ослушкујући пулс младе публике, звали смо и уметнике који праве прве кораке, али су већ показали да наша културна сцена може озбиљно да рачуна на њих.

* Да ли сте неког морали да убеђујете да заслужује место у вашем серијалу?

- Нема убеђивања кад је реч о оваквој емисији. Пошто она почива на госту, уколико он не види себе у улози домаћина, онда је јасно да би било потешкоћа да се уклопи у овај специфичан формат. Прве две сезоне су због тога биле најзахтевније за реализацију, јер су аутопортретисти сами водили разговор са својим гостима и најављивали рубрике. Већина се одлично сналазила у тој улози. Ипак, поједини које смо звали, нису постали аутопортретисти зато што нису могли да замисле себе у тој позицији госта-домаћина. Због тога смо увели модератора.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Урош Јовчић: И даље трагам за улогом из снова

* Ко вам је од креатора наше уметничке сцене донео најдуховитију, а ко најемотивнију причу?

- Сви они вешто преплићу духовите и емотивне приче. Гледаоци ће сазнати да је награђивани писац Вуле Журић заправо отправник возова. Гости Тихомира Станића су редитељи Горан Марковић и Душан Петровић. Он ће, осим о сарадњи с њима, изузетно емотивно говорити како су родитељи ових редитеља утицали на његову каријеру.


У НОВИНАРСТВУ ЈЕ СВЕ ИЗАЗОВ

*, ДА ли вам је ова емисија једна од оних које сте прижељкивали од почетка каријере или већ имате идеју да реализујете нешто ново?

- "Аутопортрет" је један од изазова, а други је уређивање "Културног дневника". На телевизији радим различите формате и то ме одржава у доброј новинарској кондицији. Жеља свих нас који се бавимо културом је да учинимо да она буде што присутнија и видљивија у свакодневном животу. У време дигиталних технологија, водитеља-робота, привидно великих слобода, а заправо најразличитијих ограничења, све је изазов - и телевизија и емисије и само бављење новинарством.