Лена Ковачевић још једном осваја музичке дубине, новом песмом, која је, већ на прво слушање, постала велики хит, пружајући публици, али домаћој музичкој сцени још један несвакидашњи, аутентичан и упечатљив емотивни доживљај, доказујући да, упркос свему, креативност и квалитет нису у дубинама бесмисла и површности.

Иако је песма „Цафе“ била велики, можда и преломни моменат, након ког је следећи корак представљао озбиљан изазов, Лена „Дубинама“ показује да с разлогом јесте у оним музичким водама, које, пре свега, карактерише квалитет и трајање.

У интервјуу за Новости онлине, открива дубине нове песме, али и своје, неистражене и скривене, које је носе струјама музике коју толико воли да то често, како каже, уме да заболи.

* Недавно сте публици представили још једну прелепу и прилично необичну баладу под називом „Дубине“. Чиме су вас привукле дубине ове песме?

Сама мелодија, а затим и диван текст Владимира Даниловића, инспирисали су ме, заиста, да приђем овој песми на посебан начин. Много боја чујем у њој, носи онај звук „синта“ и попа, који сам толико слушала у току студија, посебно када сам, од првог хонорара, себи купила клавијатуру на којој и данас радим. Тврдим да нас песме саме пронађу, а не ми њих.

* Колико је, за вас лично, ова песма дубока и због чега?

Пре свега, стилски је нешто што сам, заиста, маштала да урадим, да има тај поп звук, али као и за “Cafe”, нисам желела да буде класична поп песма, већ да има неки “X” слој више. Описује ситуације кроз које смо сви прошли или некад пролазимо.

foto: Andreja Damnjanović

* Због чега је посебна у вашој категоризацији оствареног?

Кад сам започињала да се бавим музиком, имала сам јасну визију некаквих звукова, боја и слика, како сам себе могла да чујем или видим, стилски, у емоцији, и на моју срећу, та једна, веома важна коцкица из тог “пуззле”-а је пронађена са овом песмом. Важна ми је због даљих корака.

* Спот је, такође, веома суптилан, софистициран, симболичан. Шта крију дубине које видимо у њему?

Све је у личном доживљају, у симболици. Стојим на једном острву, наспрам мене стоји друго. Понекад смо и сами такви, недодирљиви и далеки једни другима.

* Чини се да сте, из песме у песму, све емотивнији, нежнији, рањивији. Шта о вама говоре овако велике, снажне, дубоке баладе?

Говоре да сам донела добру одлуку што сам чекала праву музику за себе. Ту су биле, у међувремену, песме “Сан”, “Осећам”, и наравно, обраде које толико волим, али када говорим о оригиналним песмама, које причају причу, заиста сам желела и овакву музику. Верујем да сам, као музичар, данас зрелија да то препознам, али и да ценим тренутак када музика заболи колико је волите.

* До каквих дубина у музици сте стигли, а до којих желите да допрете?

Увек волим да мислим да још увек нисам направила ни први корак, једноставно, гледам напред и не желим да поредим себе и свој пут са временом у коме живим. Морам да га мерим вечношћу, колико то што радим има смисла, једног дана када то неко буде гледао, коју поруку сам оставила, свесна сам тога дубоко. Волела бих да испуним оно што осећам да треба, свако од нас има неку своју малу мисију.

foto: Andreja Damnjanović

* Да ли љубав може да спаја, чак и ако је само реч?

Све је почело од речи.

* Којим вировима се препуштате у животу и музици?

Свему ономе што за мене има смисао, што носи мој живот и мене тамо где треба.

* Шта се крије у дубинама ваше душе, очију и срца?

Љубав према животу, људима, према музици и, пре свега, према Богу.

* Шта публика може да очекује после „Дубина“?

Тренутно је у току промоција ове песме која је, заиста, постала радијски хит у Србији и региону, и посебно ми је драго због тога. Бескрајно се радујем следећој песми, имаћемо брзи ритам, али од сете и носталгије, можда, побећи нећу!