БРАНИСЛАВ Петрушевић Петрући је путник кроз времеплов наших година, сведок времена и творац “Свремеплова”.

Иза њега је непролазност “Индеxовог радио позоришта”, испред - нова представа, чија нас премијера очекује 26.марта у Комбанк дворани. У средини живот, протекле деценије, велико искуство, задовољство али и “први осећај”.

Све због чега је успео да упише добре оцене у свој индеx живота, потписане само његовим, правим, аутентичним и квалитетним хумором, какав нам поново представља у новој станд уп комедији коју вреди погледати.

Шта симболизује и обједињује назив „Свремеплов" када је у питању тема ове станд уп комедије?

- Симболизује време које сам провео у “Индексовом Радио Позоришту”, ретроспективу мог четрдесетогодишњег рада.

Каква је разлика између “свремеплова” и времеплова?

- Нема разлике, осим једно слово више. Подсетио бих да су наслови представа и радио емисија “Индеxовог позоришта” имале нешто необично, откачено или метафорично, па сам остао доследан.

Шта публика овог пута може очекивати?

- Подсетиће се неких најатрактивнијих делова емисија и представа, изведених током ових предходних деценија, а неће изостати ни овог пута оно што је издвајало “Индеxово позориште” - актуелни тренутак.

Сегменти представе носе називе „Тито у рају", „Бој на Косову", „Са које стране решетака је затвор", „Кладионица - наша најразвијенија привредна грана", „Брзе пруге", „Yуго како то гордо звучи", „Викенд акција", „Избори без избора". Све упућује на врло интригантне и занимљиве теме. Која од њих вам је најинспиративнија и зашто?

- Све ове тачке су, на свој начин, инсипративне. Неке су потекле од економије, друштва, социјалних проблема. Али, не могу да их одвојим, јер сам се трудио да све буду једнако занимљиве.

Да ли смо и даље заробљени у истом "свремеплову" као и пре скоро тридесет година?

- Тридесет година је за Србију један кратак временски интервал. Колико година је прошло од 1389., па се ништа није променило!?

Ка каквим временима путујемо, а којим се, ипак, упорно враћамо?

- Путујемо према бољим временима, али немамо среће, увек се враћамо на старо. Сизифов посао, бумеранг. Ово није питање за мене, већ за следеће генерације. Ово ће дуго да траје.

Када помислите на Југославију, шта је прва асоцијација?

- Коју Југославију?

Када помислите на "Индеxово радио позориште" који је први осећај?

- Носталгија. Све ово управо радим због тог “првог осећаја”, који ме и даље прати.

Ово на један начин јесте ваш повратак на сцену. Шта говори срце у тим тренуцима?

- Да, може се рећи да је повратак. Не бих се играо са срцем. Сваки пут када изађем на сцену имам исти осећај, а опет, оволико искуство носи и одговорност. Али, сваки пут је друга публика, па буде нека нова енергија.

Какав је, у овом моменту, уз велико животно и професионално искуство, ваш лични “свремеплов”? Шта га посебно карактерише?

- Уз овако богату каријеру не могу да не будем задовољан, напротив. Публика увек препозна квалитетан хумор.

Какве оцене сте, за сада, уписали у индеx живота и јесте ли задовољни просеком?

- Након оволико искуства, оствареног како на професионалном, тако и приватном плану, када саберем све успоне и падове, могу рећи да је одлична оцена. И да се само тако настави.

Хоће ли публика и у другим градовима имати прилику да види “Свремеплов”?

- Наравно, план је да се представа игра и у другим градовима и у дијаспори.

Дејан Ћирић