НАКОН пола века каријере Љиљана Стјепановић истиче да је у глуми пронашла све што је тражила. И данас свој посао обожава јер је потпуно испуњава. Сцена је, каже, лек и излечење од свих болести које иду с годинама. А пошто воли публику веома је срећна што јој је та љубав, додаје, понекад и узвраћена.

Колико ужива у свом послу потврђује и чињеница да тренутно игра у 12 позоришних комада и да је само овог лета снимала пет серија. А једна од њих је и "Шифра Деспот" у којој је, недељом (21.15), на ТВ Пинк, гледамо у улози учитељице Савке.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ГЛУМАЦ УПОЗНАЈЕ СРПСКЕ ЛЕПОТИЦЕ: Каја Остојић се сликала са славним Џонијем Депом

- Радош Бајић уме да препозна шта треба у ком тренутку написати и реализовати, а тема ове серије је многе од нас погодила. У њој се упознајемо са једном избегличком фамилијом коју прате проблеми као и већину породица у Србији. Њима све то још теже пада, јер су преживели агонију на ратишту. Мислим да је ова прича блиска публици зато што је враћа у не баш неко срећно време, али многи воле да се подсете неких ствари.

* Учитељица Савка једна је у низу потпуно различитих улога које сте до сада играли. Шта вам је био изазов када сте почели да радите на њој?

- Пре свега то што сам сарађивала са већ познатом екипом. Са Радошем, у кога имам апсолутно поверење. Знам да ће увек да понуди нешто што ми лежи, јер он пише специјално за глумце. Као колега он тачно зна ко шта може. Највише ми се допало то што ова серија има срећан крај, а посебно ми је драго што сам имала ту част да први пут радим са Бранком Шелић, Ђорђем Марковићем, Ралетом Миленковићем... Сви су изванредни у свом послу и сјајни за сарадњу.

* Познанство са Радошем Бајићем датира још из класе на ФДУ. Да ли вам док радите заједно то даје већу слободу да будете отворенији једно према другом?

- Од почетка наше сарадње Радош се понео као велики уметник и човек. Волим га и као брата. Уз то смо и породични пријатељи, тако да међу нама нема тајни. Он није претерано захтеван према онима које добро познаје и за које је специјално писао неке улоге.

* Међу њима је и Радојка из серије "Село гори а баба се чешља", а ви сте нам кроз њу, до сада, показали можда и најдубљу емоцију.

- Чак ми је и највише пријала. Кроз каријеру обично су ми нудили да играм строже жене, арогантније, вероватно због мог гласа и енергије. А Радојка ми је заиста легла, зато што сам у њој препознала себе. Она је посвећена деци и мужу, зна да опрости, толерантна је, осећајна и достојанствена у тешким тренуцима. И ја сам веома емотивна, јер сам пре свега мајка и бака, па тек онда глумица.

* Сви ваши ликови у досадашњој каријери били су карактерни, што је реткост у глуми. Да ли је то срећа?

- Мислим да јесте. Волим такве улоге, оне су ми већи изазов и дају више могућности. Захвална сам свима који су код мене препознавали такав глумачки таленат. Трудим се да се разликујем, будем увек другачија, да истражујем, хвала богу још сам "млада и перспективна" (смех), тако да имам још много љубави према свом послу. Најважније ми је да се нисам уморила од свега што сам до сада радила, напротив све ме то мотивише да истим жаром наставим даље.

* А постоји ли нека улога коју вам нису понудили, а да сте је пожелели?

- Има их много, наравно, па ми глумци увек желимо оно што нам није дато. Али, боже мој, ваљда је то и судбина - како су ме видели тако су ми и давали улоге. Хвала им што су ме препознали.

* Елеонора Мајковић, или Спечена, у "Бољем животу" вам је прва велика рола која вас је обележила као негативца. Како сте се у време, када је телевизија имала много већу моћ него данас, носили са реакцијом публике?

- Јаој, морам да признам, јако тешко. Међутим, велики Аца Ђорђевић и Синиша Павић били су у праву када су ми је понудили, сматрајући да ће да ме истакне. Мислим да нису погрешили. Покушавала сам, чак, из себе да извучем и понеку добру особину, али публика ме је једноставно препознавала као "скотића". Жене су ме волеле, мушкарци не. Не знам зашто, мени је то било фасцинантно. До те мере су ме поистовећивали са Спеченом да ме је један таксиста избацио из кола рекавши ми: "Таквог скота имам код куће." Колико год да ми тог тренутка та ситуација није пријала, доживела сам је, ипак, као комплимент, јер је очигледно да сам у улози злоће била баш убедљива.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЕВО КО ЋЕ ДА ИГРА ЈЕДНУ ОД ГЛАВНИХ УЛОГА: Милош Аврамовић о почетку снимања серије "Јужни ветар"

* Први пут сте се на малим екранима појавили 1969. године, као певачица Рада у серији "Музиканти". Како се осећа неко ко иза себе има пола века каријере?

- Дивно се осећам и надам се да ћу да радим бар још толико (смех). Без обзира на то што сам већ толике године у пензији, веома сам активна, много путујем. Ево данас идем у Футог, после на Златибор, па у Бајину Башту, а онда и у Минхен. Радим пуном паром и надам се да ће то да потраје.


САДА УЧИМ ОД СВОЈЕ ДЕЦЕ

* БУДУЋИ да се човек учи док је жив, од кога ви данас добијате лекције?

- Од моје деце, а највише од унуке Ксеније, која има 18 година. Она је сада већ зрела девојка, четврта је година гимназије. Поносна сам на то што има поверења у мене и што са мном, чини ми се, највише разговара. Свакодневно смо у контакту, дође код мене кући или дотрчи до позоришта, само да је баба види. Имам још три унуке које су још мале. И за њих сам јако везана и доста времена проводимо заједно. Кроз игру се трудим да их нешто научим, али и ја учим од њих, тако чувам своје младо срце.