Андреј Атијас не крије да је Лунино учешће у Задрузи тотално уздрмало животе њему и Анабели, те да све свађе и сукоби долазе искључиво одатле.

Пошто њих двоје више нису могли да се боре са свакодневнимм стресовима, временом су им попуштали живци па су почели константно да се свађају, јер нису имали стрпљења нити толеранције.

- Што се тиче мене и Анабеле, мислим да треба Анабелу да позовеш, она све зна, а не ја. То је мој приватни живот и је не бих много о томе. Ја нисам произвео ту причу да бих је сада коментарисао, мени је то глупо - каже Андреј, који се у међувремену вратио у Анабелин стан, где су наставили брачни живот.

Андреј и упркос томе што је Анабела због физичког окршаја са њим позвала полицију, тврди да до тога није дошло.

- Није било никакве свађе нити туче, све је то измишљено. Можда су људи из мог понашања те ноћи извукли неке закључке и нагађали неке глупости, али нема потребе за паником и патетиком. Није било никакве туче, никаквог малтретирања, Анабела и ја живимо заједно. Ми смо заиста срећни сада. Због Луне смо имали велики притисак и у Задрузи 1 смо баш трпели једну врсту тортуре. Зато је и долазило до свађа, били смо пренапети. Сада у Задрузи 2 Луна је много мирнија и сада је све боље. Луна се смирила, па смо и ми опуштенији - објашњава Андреј, и сву кривицу за брачне трзавице сваљује на Лунино понашање.

- Оно је био пакао кроз шта смо пролазили због ње. Анабела и ја смо због Луне преживљавали праве стресове и шокове, све се то скупљало и на крају смо пукли. Али сада је другачија ситуација, Луна је сада лагоднија. Ајде ово што се десило, овај излив емоција који ју је спопао објашњавам затвореним простором, али свакако јој је много лакше у Задрузи 2. Много је опуштенија и скроз је другачија, и њен наступ ми се сада свиђа. Е, таква је требало да буде и у првој Задрузи и не би било проблема, поштедела би нас свега, али десило се то што се десило, и крај. Били смо под великим притиском због Луне и имали смо сукоб мишљења због тога како ја гледам на то, а како Анабела, и зачас избије сукоб. Једноставно, били смо на крају живаца, преморени, измучени, више нисмо знали где ударамо - закључио је Атијас.