ЉУБИТЕЉИ ове серије неће ништа изгубити у њеној новој сезони, која је, са незнатним изменама у тиму, почела прошле недеље. Да ли ће ишта ново добити друго је питање. И мета и одстојање су исти на редном броју четири, за које је ипак требало пронаћи додатни мотив. Сценаристички, на услузи су биле америчке поштапалице за нови, специјални задатак, који би требало да предводи мајор са репутацијом од које зебу срца и питомаца и питомица и њихових старешина. Намрштени генерал није задовољан резултатима, многе ствари треба исправити и од маза направити војнике. Од прве епизоде назире се да ће ту још бити свашта, али и крај ове немогуће мисије, који ће, упркос свему, бити успешан.

Прочитајте још - "НАЈГОРА" КЛАСА КАДЕТА: “Војна академија” се враћа на мале екране

Сви ранији задаци остали су исти и испуњавају се са редовним старањем. Министарство одбране и Војна академија добијају жељену промоцију на националној фреквенцији као и прописану дозу служења народу прошарану малим људским дилемама, углавном у женском делу састава. Продуцент Гарић одрадио је нових петнаест епизода у духу успостављене сарадње, вероватно задовољан њеним ефектима, при чему се и нису очекивали неки већи ризици. Телевизија и нема шта да ризикује. Редитељ Дејан Зечевић одавно је ушао у солидно постављену продукциону шему, у шта спада и глумачка екипа.

Е ту и јесте проблем. Глумци очигледно одрађују сигурну тезгу, без неке нарочите жеље да делују одлучније. Отаљавају своје задатке, марширају са фртаљ снаге и ретко импонују. Најмање су убедљиви кад декламују ентузијазам и одлучност. Један сам истовари камион тешке муниције и при томе глуми тешки напор, али на крају остаје исти као на почетку. Иако је нека мотивација написана, то се не осећа, нарочито кад је у питању патриотизам, који би требало да има покретачку снагу. Не да је и глумцима потребан још један намрштени генерал, него се с правом очекује да унутар својих ресурса (да се послужимо омиљеном фразом из овог текста) пронађу неку јачу мотивацију.