Једна очајна мајка затражила је ових дана затражила помоћ школског психолога. Она је иначе једна модерна, интелигентна и космополитски усмерена жена и тако је васпитавала и свог сина (14).

Он је међутим, "једног дана дошао је из школе са тетоважом 'За дом спремни'", прича психолог причу ове узнемирене мајке која је желела да су све његове вредности изграђене на истим темељима као и њене.

Међутим то није крај њеног хорора. "Иако носи тетоважу 'За дом спремни', он је у потпуно опчињен српским турбофолком. Дословно је заражен том музиком.

"Шокирала се кад је чула неке стихове: 'Другови у плавом, имам лошу вест, бит ћу позитивна, на алкотест'", каже психолог препричавајући причу мајке. Уз мало гуглања сазнала је да песму тог садржаја пева Рада Манојловић и иде овако: Званично са дечком доживела сам колапс./ Попила ја нисам давно као ноћас./ Тешило ме друштво, водило у провод,/ остала до јутра, имала сам повод./ Хеј, момци у плавом, имам лошу вест,/ позитивна бићу ја на алкотест.

"Није то све", наставља наш суговорник. Мајка је убрзо установила да њен син, а и многи његови другови стално прате ту српску турбофолк сцену и према њој се орјентишу. Сањају да оду на концерт Цеце Ражњатовић у Београд, то им је опсесија.Обожавају српске диџејеве, а овде им је врхунац престижа да закупе сепаре у Самобору, у турбофолк клубу, и уживају. Једнога дана син јој је чак рекао: "Мама, наш је стан мањи од купатила Секе Алексић", жена је остаја потпуно затечена.

На питање како та деца у глави спајају љуто хрватство - иконички представљено словом У, поздравом 'ЗДС' и сличним стварима, са најјезивијим формама српског турбофолка - психолог каже:

"Они у глави имају пире крумпир, то је чорба појмова, идеја и ставова која нема ни дубине ни кохеренције. Углавном је то је њихов бунт против генерације родитеља. Друго што објашњава ову причу јесте чињеница да модерна хрватска поп култура, Томпсон, Вучо и слични аутори - израња из пастирског рока, како је ту музичку форму крстио покојни Дражен Врдољак, кад је на једној од плоча Бијелог дугмета чуо блејање овчица, фруле.... У суштини реч је о томе да нешто што споља гледано има форму десног радикализма нема никакав стварни садржај".

Ових дана на Светском фудбалском првенству видели и фамозни снимак Домагоја Виде који - како се чини - прилично припит, са флашом пива у руци, после поздрава "Слава Украјини" - који су Руси доживели као тешку десничарску провокацију - пева: "Кафана је моја судбина", да би затим поздравио "кафану Београд" у Украјини "која гори" уз поздрав: "Јоване, брате, љуби све, ћао, пуса, бог!".


Нико није ни сањао да ће се хрватска омладина, већ дебело у 21. веку, напајати Даром Бубамаром, Сандром Африком, Цецом, Милом Китићем и сличним певачима. У Загребу је народна музика - тад још није било турбофолка - била резервисана за периферију града и друштва. Ту музику су слушали углавном радници, углавном из БиХ и Србије или "пасивних крајева СРХ", а данас је слуша златна хрватска омладина.

"Мали је мајци рекао да су ти стихови једноставни, а да музика долази из душе", каже наш саговорник психолог.

Деца не могу да се снађу у том сумраку свих вредности, а загонетку им представљају и одрасли. Југославија је покопана, а и комунизам је мртав. Млади хрватски десничари очито се добро слажу са српским турбофолкерима, то је, како би рекла Дубравка Угрешић, "братство јаких ритмова".

Комунисти су стварали нову заједницу на бази братства и јединства, присиле, модернизације и високе културе. Нову заједницу на овом простору, на супротним претпоставкама, данас обликују праунуци комунизма, а та би заједница - на општи ужас - могла да потраје знатно дуже од претходне.