Захар: Видовдан у песми и срцу

ЗБОГ тебе моме убава, танка пређа срцем се тка, па се покида. Кад погледам наше море, наше реке, наше горе, сву лепоту где сам рођен ја. Куд год да кренем теби се враћам поново...

Овако је Милутин Поповић Захар, са више од пола века уметничког стваралаштва и 2.500 песама, покушао да нам се представи само једном заједничком строфом.

* У мноштву тих песама издвајате "Видовдан"?

- Писао сам је поводом прославе 600 година Косовске битке. Циљ ми је био да се у што мање речи каже што више.

* Она се брзо одомаћила у нашем народу, а и шире?

- Драго ми је што је певају у Русији и кадети, и монахиње. Певају је и Перуанци, али и Грци, и Румуни... Наравно, да је и код нас добро прихваћена.

* Та песма истовремено буди радост и тугу.

- У њој се преплићу истина и носталгија. Стих каже: "У небо гледам, пролазе векови, сећања наших једини лекови". Значи ко изгуби сећање на своју прошлост, тај је изгубио и лек за живот.

* Косово, очигледно, не могу да протерају из наше душе.

- За мене су Косово и Метохија више од симбола и више од историје.

* Може ли песма да буде лек за нашу напаћену душу?

- Не каже се случајно: песма нас је одржала, њојзи хвала.

* Ви сте композитор, магистар међународног права, сликар, писац, шахиста, виолиниста... Шта је, заправо, Захар?

- Ја сам једно дете које је гладно свих узбуђења које живот пружа. Тренутно сам у мом родном Крупњу у једном лепом ресторану.

* Кажу да све што се роди у Крупњу не може да буде ситно, па ни ви.

- Ово је велики комплимент за мене и моје земљаке.

* Да ли спремате нешто ново?

- Написао сам многе песме, као на пример "Живела Југославија"... И све што сам писао са "живела", све је пропало. Сад размишљам да напишем песму "Живела Америка"!

* Шта вам је још обележило протеклу недељу?

- Обилазак српског бермудског троугла: Шапца, Лознице и Ваљева. Ко ту уђе, више не излази!