Младен Нелевић: Хтео сам да Немању сачувам као човека

И ДАНАС би, после каријере дуге више од три деценије, Младен Нелевић без дилеме изабрао глуму. Она му је, каже, донела највише радости. Иако живот на сцени има и своју тежину, некако је то успео да преброди кроз игру која га и сада инспирише да прижељкује нове изазове и искушења. Своје умеће показао је кроз лепезу различитих улога у бројним домаћим остварењима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "НЕМАЊИЋИ" ИЗАЗВАЛИ ЖУЧНУ ПОЛЕМИКУ: Откуд Немањи "бре" и "петља"

Тренутно Младена гледамо као зачетника прве српске краљевске династије, у серији "Немањићи - рађање краљевине". А због великог интересовања публике за овај дуго очекивани пројекат, у жижу јавности доспео је од дана приказивања прве епизоде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОШТРЕ КРИТИКЕ НА РАЧУН "НЕМАЊИЋА": Очајан промашај велике теме

- Када су ми понудили да одиграм лик Стефана Немање обрадовао сам се, јер за мене је свака улога радост. Е сад, после искуства са Његошем, кога сам глумио у "Вуку Караџићу", негде сам знао да је ова понуда мач са две оштрице. Колико сам био одушевљен, осећао сам и велику одговорност. Тема је изузетно осетљива, посебно у овом времену бурних националних превирања, тако да је чак било и храбро упустити се у такву авантуру. Знате, чини ми се да наш народ све те личности не доживљава више као историјске, него као митове, иконе. Ваљда је време то учинило, да их не памтимо као људе, од крви и меса, већ смо целу причу подигли на виши ниво. Тако, данас, свако од нас има своју слику Стефана Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног... И онда човек може да дуби на трепавицама, са разним вештинама, да би што реалније представио те ликове, али не вреди, увек ће бити оних који су незадовољни. Многи су убеђени, јер им је тако сервирано, да смо у то време јели златним виљушкама и кашикама. Онда кад народ види да у сценама тога нема, читав свет им се сруши, као да је у есцајгу суштина. Тако пада сена на све што радиш. Чак и наши историчари не могу да се сложе око тога како је и шта било.

* Док сте градили лик како сте доживели Стефана Немању?

- Трудио сам се у сваком тренутку да га представим и сачувам као човека, који у том времену и на том положају, осећа и пати, има своје проблеме, како оне које му доноси власт, тако и породичне. Волео је и чувао свој народ, поштовао је рађање сваког детета. Водио је мудру политику ратовања и дипломатије. Желео је да му синови буду пре свега сложни, да се држе као браћа, јер је из искуства знао да је непријатељ увек близу. И његови преци страдали су од најближих. Међутим, власт је као опијум и колико год покушавао да одржи јединство, његовим потомцима једини интереси су били трон и капитал. А то је и данас проблем читавог човечанства.

* Каква је била атмосфера на снимању серије?

- Ја сам уживао радећи на овом пројекту са изузетном екипом људи на челу са редитљем Марком Маринковићем. Подржани сјајном продукцијом радили смо посвећено и срчано са огромним поштовањем према теми којом смо се бавили.

* Да ли ће нам ова прича о Немањићима из наше перспективе бити још једна лекција и потврдити нам да се историја понавља?

- Требало би да буде едукативна и да нам приближи то време, посебно младима. Осим тога показаће и да се на овим просторима водила велика борба за живот и опстанак и да је и ово што данас имамо део тог изгарања. И, наравно, утврдићемо још једном да се све што је прошло стално врти и понавља.

* Колико смо до сада научили од предака?

- Бојим се да смо мало научили. Подложни смо идеологијама, поводљиви и ово последње што нам се дешавало превазиђено је у неком цивилизованом свету. Бавимо се национализмом, глупостима... Мислим да смо се много вратили уназад.

* Коју личност из наше историје бисте још волели да одиграте?

- Волео бих да играм негде другде, где људи слободније гледају на живот и ствари и нису оптерећени тим јунацима. А код нас је то много напорно и незахвално. Тешко је играти митове. Посебно због тога што немамо ни много новца, а пројекти о епохама су капитални и доста коштају.

* Све што вам живот понуди доживљавате као изазов, па тако и улоге које ретко одбијате. А да ли неку посебно прижељкујете од почетка каријере?

- Сад, у овим годинама, могу да кажем да сам задовољан свим улогама које су ме задесиле. Никада нисам био у позицији да их бирам. Звали су ме увек због тога како су ме видели, а по томе сам ја формирао и себе. У овом послу много је важно како те други доживе, тако некако и сазреваш.

* Шта предвиђате домаћој кинематографији, докле може да досегне и има ли разлога за оптимизам?

- Ја сам ухватио време оне Југославије када се много радило, и када је све то било више цењено и плаћено. Али има ентузијаста, поготово у Београду, људи се удружују, има добрих филмова и серија, па ево и ово што је Бјела направио... Није као што је било, а мислим да је разлог томе то што се ни у једној од бивших република не обраћа пажња на филм, на културу, мало њих то препознаје као рекламу своје земље.