ТАЛЕНАТ и труд који мултиинструменталиста, композитор, текстописац и певач Немања Којић Којот (41) показује већ готово три деценије одјекнуо је на све четири стране света. Многобројни су бендови које је оформио и водио, славни музичари са којима је сарађивао, светски фестивали и компилације на којима је учествовао, а после толико година на сцени, за "Новости" открива да му тренутно највише годе трочлани састави. Летњу турнеју је отварио са једном од њих, као "Хорнсман Којоти саунд систем":

- "Хорсман којоти" је настао негде 2006, када се први пут разишао бенд "Ајсбрн". Отишао сам тада са тромбоном у Лондон, са идејом да се бавим британском реге даб музиком, која ми се у том тренутку највише свиђала. Био сам убеђен да ћу наћи своје место на тој сцени, што се и десило. Завршио сам у студију код гитаристе легендарног јамајканског бенда "Твинки брадерс", Џерија Лајенса, који је први снимио "Хорсман Којотија" као соло извођача. Тако је све кренуло. Захваљујући њему, од тада снимам за разне продукције широм Европе. Има ме и у Мексику и Етопији на компилацијским издањима. Успео сам андерграунд водама да проширим публику на све четири стране света.

* Биће ово радно лето?

- До пре месец дана стварно нисам имао ни пола тога заказано. Ето, отварају нам се врата, биће доста посла. Као "Хорнсман Којити саунд систем" ћемо свирати мало по Србији, а летњу турнеју завршавамо на Малти. Биће и три наступа у Холандији. У Амстердаму имам са другарима студио у коме радим и живим и основали смо бенд интернационалне екипе. Свирамо џез, рутс, реге инструментале, зовемо се "Рутс лајонс и Хорнсман Којоти".

* У Београду сте крајем прошле године основали бенд "Ремеди".

- То је дивна прича. Срео сам старог другара, бубњара са којим сам свирао у првом бенду. Ако се људи сећају, учествовали смо 1995. у филму "Гето", где је Чавке играо главну улогу. Елем, после 25 година се сретнемо и направимо нови бенд по узору на старе корене, као што смо некада радили. То људима добро звучи. Препознају доста звук "Ајсбрна", али се дефинитивно разликује, пре свега што је рокенрол трио, а "Ајсбрн" је годинама био многољудан бенд.

НОВИ АЛБУМ ДО ЈЕСЕНИ "ХОРНСМАН Којоти" са саунд системом овог лета наступа у Сегедину, Бору, Врњачкој Бањи, Орому и на Малти, а након тога Немању очекује студијски рад. - После сингла "Modern Age Slavery" припремам и други сингл за нови албум, који ће бити полуинструментални, полувокални и зваће се "Севенгрин". Планирамо да га објавимо или последње недеље августа или почетком септембра.

* Јесте ли прежалили "Ајсбрн"?

- У принципу, када нечему дође крај, мора да се иде даље у животу. Моја дефинитивна одлука је била да бенд престане са радом, јер смо дошли до границе одакле нисмо могли ни назад ни напред. Онда је било неопходно да се једноставно растанемо, да не бисмо урушавали ауторитет који је тај бенд уживао.

* У исто време се разишао и састав "Соулкрафт".

- Неколико чланова се подударало и то су неке приватне ствари, о којима не бих причао. Свима желим добро, али мислим да човек мора од себе да крене, да поправља ствари и доведе живот у ред, па тек онда да се упушта у неке колективне варијанте, типа девет људи на турнеји. Зато сам сада у бендовима са по три члана.

* Недавно сте поново сарађивали са Јованом Матићем из "Дел арно бенда" на нумери "Још увек има наде".

- То ми је много пријало. Десило се на обострано задовољство. Све је било муњевито, а као њихов некадашњи члан знам да темељно раде на сваком материјалу. Рефрен ове песме ми је био у глави једно вече пред спавање. Обично, ако је идеја коју имам - добра, сетим се тога и ујутру. Тако је било, и покушао сам да напишем строфу, не бих ли коначно написао песму на српском језику. Међутим, није ми ишло, па сам се сетио да би то само Јован могао да заврши. Позвао сам га, послао материјал, дошао на пробу, бенд је то снимио за пет дана, Ђурђица Гајић је направила спот. Премијерно ћемо је заједно извести на "ОК фесту" у Трејнтишту крајем јуна.

* И са бендом "Канда, Коџа и Небојша" наступате овог лета.

- ККН је један од мојих најомиљенијих бендова у историји југословенског рокенрола. Много ми је драго да се држимо заједно и често наступамо. Овога пута смо последње вечери "Арсенал фестивала" у Крагујевцу. Они ће свирати свој део, а ја им се придружујем са четири, пет песама на заједничком џемовању.

* Често путујете. Шта бисте издвојили као незаборавно?

- Одлазак у Етиопију ми је променио живот. Тамо се живи као да си дубоко у прошлости, а истовремено и у садашњости. И то ми се десило непланирано, као све лепе ствари. Отишао сам у Варшаву на концерт и у првом реду срео свог, тада будућег, пријатеља из Етиопије. Одвео ме је после у своју радњу, где продаје оригиналне афричке реликвије, дружио сам се са целом његовом фамилијом и остао те вечери код њих. Он је нашао јефтину карту за Етиопију и понудио ми. За те паре - Етиопија, то се не пропушта. Није било лако. Путовао сам сам по унутрашњости земље, до свих манастира које сам хтео да видим, као што је Црква Светог Ђорђа, чудо света, 11 метара укопана у стену. Нико још не зна како је настала.