УЛОГОМ заводника Милана у култном наслову "Љубав и мода", млади глумац Стеван Пиале, "уписао" је у биографију трећу представу на сцени Мадленијанума - после "Плавог анђела" и "Коње убијају, зар не". У Пужу га најмлађа публика већ гледа у шест популарних представа, у Звездара театру је на репертору његов "Велики талас", а у Карт бланшу се изводи "Источни анђео"... Овај младић широког осмеха већ је освојио гледаоце као симпатични ђак из последње клупе у серији "Шешир професора Косте Вујића", а гледали смо га и у серији "Село гори, а баба се чешља".

У међувремену, синхронизује цртаће и каже да се посебно везао за "Нинџа корњаче" и Микеланђела. Љубав према сцени наследио је од родитеља који су били глумци аматери (у театру "ДЕС"), па каже и да је у позоришту сигурнији него пред камером.

- Волим театар, посебно комедију - каже за "Новости" Пиале. - У непосредном сам контакту с публиком и одмах осетим како реагује. С посебном радошћу се сећам дипломске представе моје класе. У улози Манојла (Нушићева "Протекција") међу "класићима" био сам најопуштенији. Јер, ја сам од оних људи који се труде да не сметају никоме, пуштам да други ураде свој део задатка, па онда градим улогу. Нисам сигуран да је та претерана увиђавност баш добра у нашем послу.

С подједнаком искреношћу Пиале коментарише и стечену популарност. Иако на сцени плени шармом и спонтаношћу, слави не придаје превелик значај:

- Симпатично је кад ме публика препозна на улици, али то "женско обожавање" нисам још доживео. Уосталом, имам девојку већ три године и фокусиран сам на нашу везу. Колегама не завидим на великој популарности, иако она вероватно подиже его и самопоуздање. Али, уме да буде и непријатна. Ускраћује опуштеност, никада не знате ко вас и где посматра. Популарност доноси само једну предност, до ангажмана долазите брже и лакше.

У "живој" глуми, на позоришној сцени, има прилике да се улога бруси и током играња, па и да се десе неке непредвиђене ситуације.

- Понекад се и засмејемо, од срца. Имам колегиницу која сваког пута с текстом стане на истом месту, крећући из неке друге сцене. Тада је прекинем и дам до знања да је погрешила, покушавајући да је наведем на праву реплику. Публика то, наравно, не примети. А глумац се, ето, кали и кроз грешке.


МНОГО ЦЕНИМ РАДМИЛОВИЋА И ГЛОГОВЦА

У раду на себи, каже Пиале, све је битно. Да уметник стално размишља, проживљава причу свог лика у себи.

- Дешава се да ујутру или пре спавања пролазим кроз неке сцене, некад покушавам да нешто усвојим и поправим. Рад на себи је и читање књига, гледање филмова. Сећам се да сам као дете "Радована Трећег" одгледао на диску тридесетак пута, некада и два пута заредом. Зорана Радмиловића, нажалост, никада нисам гледао на сцени. Издвајам га у тој старијој гарди, као што међу савременим колегама посебно ценим дар Небојше Глоговца.