ВЕЋ смо сви чули да и жене пију вина, али да га и медведи пију - то сигурно нисмо. Чуј чули - видели, рекли би неки од нас који смо пре десетак дана провели вече на ски-стази Марине воде, на Копаонику. Да бисмо употпунили необичност ове сцене, оголећемо је до краја. Последњег дана прве снимајуће недеље екипа серије "Немањићи - рађање краљевине" обрела се на тој планини. Серију реализује РТС под редитељском палицом Марка Маринковића, који поменутог дана, а и вечери, ниједног трена није скидао поглед са екипе. Али најпре да наставимо са вечерњом сценом и откријемо у ком грму лежи медвед.

У 12. веку смо, на снежној падини. Око огњишта окупљено је петоро деце, две девојчице и три дечака. То су Стефан, Вукан, Растко, Јефимија и Рашка Немањић кад су били врло, врло мали. Петоро одраслих, са додолским маскама на лицима, огрнуто белим кожама, испред њих игра уз ритам бубњева. Светлост бакљи које носе пада и на медведа, наслоњеног на санке. Мушкарац са капуљачом стоји поред и поји га из дрвене посуде. Медвед пије вино, задовољно тражећи још након неколико гутљаја. "Купљено", из шатора довикује Маринковић, после неколико проба овог кадра. У паузама, медвед хода горе-доле уз падину, а његов власник, дресер Сирко (Мирко Сирковић) њихов пролазак шеретски најављује са "иде медвеђи сектор". Деца се, зачудо, не плаше, већ узбуђено изговарају "меда", што се чује и са друге стране - поменути мушкарац са капуљачом мази га по глави, говорећи му: "Меда је добар, све је у реду". Заиста и јесте, јер медвед, разуме се, заправо не пије вино већ сок.

Враћамо се сад корак уназад, на сунце. На истој смо снежној падини, али овог пута неколико година касније. Нешто старији Немањићи се санкају, на двема саоницама. Једне од њих скрећу улево, при чему падају момак и девојка, принчевски обучени. На снегу су, лице уз лице, ужурбано дишу.

Серија обилује захтевним костимима

- Не мораш дуго да држиш поглед на њему, али мораш да му даш повода - довикује Маринковић и наставља: - Никола, кад почнеш да се спушташ иди лагано, као успорени филм, не идеш да је пољубиш већ дајеш само наговештај. Двоје младих разуме редитељева упутства, гледају, смешкају се. Девојчицин деда забринуто нам говори да ће му се "Марија смрзнути" од дублова. После неког времена, екипа поставља дебелу простирку под њих, јер наговештај пољупца не може баш тако лако бити "ухваћен". Па ни оком камере. Коначно, и овај кадар је "купљен", млади глумци, смрзнути, беже у аутобус, а успут нам се представљају.

Марија Цабунац игра младу Рашку, Немањину усвојену ћерку, која је заљубљена у свог брата.

- Не у рођеног, јер је усвојена - појашњава нам Марија, која је претходно глумила у "Војној академији", "Мом рођаку са села" и "Женама са Дедиња". Каже нам и да јој ништа не пада тешко јер је све занимљиво. Међутим, планира да упише медицину, али, уз "видећемо", оставља простора и за друге могућности. Јер 15 јој је година тек. Никола из описане сцене је Мијатовић (17).

Марија Цабунац, Никола Мијатовић /Фото: Горан ШЉИВИЋ

- Играм Стефана Првовенчаног, Немањиног сина, који је, за разлику од Вукана, смиренији, интровертан је тип, док је Вукан екстровертан. Стефан му је супротност - каже нам Никола, истичући да му снимање добро иде, као и да се не жали, иако му је понекад напорно.

- Радим оно што волим и у чему уживам, па ми то никад неће пасти тешко. Већ четири године идем на часове глуме, а до сада сам играо само у позоришним представама.

На санкама поред били су Јефимија, Вукан и Растко Немањић, односно Јулијана, Игор и Матија. Мала дигресија - камерман је санкање снимао тако што је импровизованим седиштем био "закачен" за глумачке санке и све време је ишао уназад, спуштајући се истовремено са њима. Узвик који се често чуо је "Гурааај, хајде напред", јер се снег лепио за санке, успоравајући их.

Игор Демировић каже нам да игра Вукана из периода када је имао 18 година.

- Сад нам је лак посао, снимамо само спуштање санкама - попут глумачког ветерана одговара Демировић, узгред нам напомињући да је ангажован за ову улогу након што су га чланови екипе приметили док је глумио у другој серији. Пред њим је још 13 снимајућих дана. Верујемо и небројено година.

Мирољуб Лешо, Матија Вранешевић,
Фото: Горан ШЉИВИЋ

Јулијану Петровић чланови "намањићке" екипе видели су у школи глуме и ангажовали је за улогу Јефимије.

- Играм Немањину кћи из истог периода. Имам 14 година, а у серији 16. Иако ми је први снимајући дан, немам трему, претходно сам много читала о овом периоду наше историје.

Најмлађи, па самим тим и најслађи члан је Матија Вранешевић, деветогодишњи, анђеоски, плавооки плавушан дуге косе. Детиње нам каже:

- Играм Растка кад је био мали, кад је имао седам година, мислим. Глумио сам у "Дневнику машиновође" па ми је све већ познато, сналазим се добро. Није ми хладно - као "велики" објашњава Вранешевић. Ипак је право правцато детенце - претходно смо га чули како забринуто говори оцу да му је нешто упало у очи, а када му овај рече да је у питању дим, малиша је узвикнуо: "Не, ослепео сам".

На сету је и глумачки ветеран Мирољуб Лешо који, потпуно умотан у слојеве одеће и смрзнут чека свој кадар. Он је Радоје, пријатељ породице Немањић и према његовим речима, "саветник и слуга и кувар и све, човек од поверења". Иза њега, са дебелом капом и рукавицама седи Бора Ненић и открива нам да игра столара.

- У овој сцени, док се Вукан, Стефан, Рашка и Растко санкају, ја правим санке за њих. Планина је, дан се ближи крају, па ми је хладно, али, упркос томе, све је занимљиво, поготово зато што сад снимамо лепу, лирску сцену у оквиру почетне приче, назирање дечје љубави. Требало би да буде лепо, одлично је изабрана локација, а ова деца су фина и слатка.


ВОЈИН УЗ ГЛОГОВЦА

У "НАЈСТАРИЈОЈ" поставци Немањића, од четири генерације, колико ће бити обухваћено серијом, Стефана Првовенчаног тумачи Војин Ћетковић, Вукана Небојша Глоговац, Светог Саву Драган Мићановић, а Стефана Немању Младен Нелевић. Рашку тумачи Нада Шаргин, а Ану Дандоло, супругу Стефана Првовенчаног тумачи Слобода Мићаловић. Снимаће се на 220 локација, а глумачку екипу чини њих 218, уз 2.700 статиста. Крај снимања планиран је за август, а премијера прве епизоде за Нову годину. О кадру ком припада и наша насловна страна, у ком је рањени Стефан Првовенчани, писали смо средином месеца, када је и пала прва клапа у Студеници.