МАРКАНТНА слика упада у очи, сви су живи, здрави и раде - прво је што је писац Синиша Павић рекао за "Новости" поводом фотографије којом је један београдски недељник са ТВ Попадићима на окупу обележио 30 година од почетка приказивања серије "Бољи живот", коју он, уз супругу Љиљану Павић, потписује као сценариста. Ипак, на исту констатацију једног од главних протагониста приче, глумца Марка Николића, који је забележио легендарну ролу Драгише Гиге Попадића, и његову жељу да би волео да се поново окупе на снимању, Павић каже:

- Тешко је окупити људе око било чега, а и не може данас да се прави "Бољи живот". Лепо што су сви Попадићи заједно прославили тај јубилеј. Они јесу главни актери приче, али много је других, сјајних глумаца који су обележили ту серију, а нису више живи. Када се ради тако велика прича, ниједна улога није мала. Уколико бисмо саставили све што је Бата Живојиновић одиграо као Мацола, добили бисмо три играна филма. Био је ту и Михајло Виторовић, Данило Лазовић, Радмила Савићевић, Милош Жутић, па Душан Почек, коме је хипохондар Јездимира Ускоковића била животна улога. Не може се рећи да су то епизодне улоге, велике су биле и по обиму и сјајно су одигране.

Не желећи да коментарише велику гледаност још једне (недавно завршене) репризе "Бољег живота", како би избегао да објашњава своје дело, Павић истиче да су се 1987. стекли готово сви елементи за добру серију, од сценарија до режије, а највише због глуме.

- Нико ту није шмирао, радио "тезгу", као да су знали да ће то неко гледати и када они не буду живи - вели Павић. - Серија омогућава глумцу да живи и да покаже да ли је осредњи или велики. Ко год с таквом свешћу уђе у посао, докаже се. На почетку снимања нико од њих није знао како се њихов лик развија. Само сам ја то знао. Снимање смо започели са написаних шест, а емитовање са 14 епизода. Онај ко је прихватио улогу није знао шта ће бити, али су проценили вреди ли учествовати. Као када читате књигу, па у првих 15, 20 страна знате како ће даље тећи, тако и прва епизода серије показује њене мане и врлине.

РЕАЛАН ЖИВОТ ГОВОРЕЋИ о маестралним ролама које су глумци одиграли у "Бољем животу", као и о онима којих више нема, Павић каже: - Данас кад гледамо ту серију, у првих неколико епизода, када смо имали само почетне фрагменте приче, види се да нису сви одмах ушли у свој лик. Да не откривам о коме се ради. У ходу се "пеглало", а већ у четвртој епизоди сви су били у својој кожи. Занимљиво је да када је лик ујака Косте, кога је тумачио Пепи Лаковић, у серији умро, глумци су се побунили. Рекао сам им тада да правимо реалан живот. Његова улога је можда била и суштинска за ту причу.

Када би данас писао "Бољи живот" слика не би била иста као пре 30 година, јер, како тврди писац, све се променило - људи, навике, односи, друштво, систем вредности... Већ средином деведесетих нам је то показао другом причом.

- "Срећни људи" су срећни само зато што су живи - каже Павић. - Ту је Попара претеча политичара силеџије, Озрен Солдатовић тајкуна, "језичко одељење" је метафора за оне са дугачким језиком, које шаљу у подрумске просторије да се тамо гложе. То је други миље у односу на "Бољи живот", где се још знало ко је ко у друштву, иако је оно било на издисају и у силазној путањи. Резиме те приче је новац од наследства, који су сви јурили, а кога на крају нема, али је сваки учесник прошао кроз неочекивану драму живота. Свако од њих је постао другачији човек, бољи или не. То је смисао целе приче.

Тај смисао данас, упркос другачијем систему вредности, схвата више генерација које су гледале "Бољи живот", премијерно или репризно, а управо то храбри Павића:

- Репризе данас гледају и млади, а то значи да није све изгубљено. Људи воле праву и истиниту причу. Недавна реприза је била у јутарњем термину, осуђеном на мањи број гледалаца, а била је гледана. Сви су се опет вратили причи и драго ми је јер се то дешава спонтано. Ово је доба маркетинга, што у време снимања те серије није било изражено у толикој мери. У време наметања вредности, мало је спонтаних реакција, а када неколико милиона људи види нешто, ту нема манипулација. Жао ми је једино што телевизија, која је власних серије, није нигде поменула њен јубилеј.


ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ДРУГЕ ИСТИНЕ

ИСТИЧУЋИ да телевизија није медиј за ловорике и спавање на старом успеху, Синиша Павић открива:

- Време је за друге истине. Пишем, видећу како ће испасти. Погледајте колико се променило време од "Врућег ветра". Шурда је мењао послове, није хтео да ради нешто што не воли. То је однос човека према својој судбини. Тема моје следеће серије је човек који данас прихвата сваки посао, да би преживео, да би школовао децу, одгајио породицу. Данас Шурда не би преживео. Дивим се људима који прихватају сваки посао, без односа према томе да ли су способни за то или не. Последице могу да буду погубне.